БАЗЈАШ

БАЗЈАШ, српски манастир у Румунији на левој обали Дунава, где је римско утврђење Бозија чувало улаз у Ђердапску клисуру. Топоним се помиње почетком XIII в. у време када је по предању 1225. манастир основао св. Сава или пак монаси са Синаја, на шта упућује податак да су мошти св. Григорија Синаита чуване у банатском манастиру Војловица. У таласу затварања манастира широм Аустрије у XVIII в. Б. је 1772. припојен оближњем манастиру Златица. Храм посвећен Вазнесењу господњем често је разаран што је олакшавао и трошан градитељски материјал. Прва трајнија градња претпостављена је у време српских деспота у XV в. Натпис на плочи на јужном зиду говори о једној од обнова 1721, завршеној три године касније зидањем од камена са сводом од цигле. Манастир је 1738, 1805. и у време I светског рата поново горео. Најновија грађевинска обнова извршена је 1983, али је монашки живот угашен још 1955. Три гробља чувају сећање на калуђере из времена Велике сеобе и ратова с Турцима. Из обнове и осликавања у XVIII в. нема материјалних остатака за разлику од оних из 60-их година XIX в. када су дародавци били значајни савременици: породица Спирта из Земуна, капетан Илија Мегелеш и армицар Евгеније Поповић, кнегиња Јулија и кнез Михаило Обреновић. Пред сликарима се 1860. и 1861. налазило архитектонски управо уобличено здање. Упоређивањем са графичким приказом Адолфа Куникеа из 1824. уочава се да су извршене доградње у духу раног романтизма. Крстообразни простор храма добио је припрату са торњем, полукружне апсиде и кубе, са појачаном евокацијом средњовековног неимарства. Неоготички преломљени луци и зупчасти завршеци фасада звоника били су подсетник на такве детаље на породичној кући земунских ктитора. И сликари невеликог, али складног иконостаса, били су такође Земунци Живко Петровић и његов син Димитрије. Само неколико зидних слика извео је Мориц Брајер, позоришни сценограф из Вршца. Сликана имитација штукатуре и орнаментика на зидовима употпуњавала је дух савременог бидермајера и раноромантичарског историзма.

ЛИТЕРАТУРА: В. Матић, М. Јовановић, „Манастир Базјаш", ЗЛУМС, 1969, 5; С. Бугарски, Српско православље у Румунији, Темишвар – Бг – Н. Сад 1995; М. Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Н. Сад 1997; Српски манастири у Банату, Бг – Н. Сад 2000.

Миодраг Јовановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)