БАЗЕЛСКИ САБОР,

БАЗЕЛСКИ САБОР, сабор који је заседао у Базелу 1431--1447. и био посвећен реформи католичке цркве. Како су његови учесници истакли да је сабор врховни представник цркве, папа је био против његових одлука. Пошто су и базелски прелати и папа желели обнову јединства хришћанске цркве, повели су преговоре с Византинцима и другим православним народима. Занимали су се и за Србе. Почетком 1433. код деспота Ђурђа Бранковића боравили су базелски представници, један бискуп и један магистар теологије, који су ишли византијском цару Јовану VIII Палеологу. У раду сабора учествовао је учени дубровачки доминиканац Јован Стојковић, професор теолошког факултета у Паризу. Он се, такође 1433, обратио властима родног града за обавештења о господарима Србије и Босне, њиховим титулама и могућностима да пошаљу представнике у Базел. Дубровчани су му доставили вести о приликама у Босни, титулама краља и најважнијих обласних господара, а као владара Рашке навели су „славног и моћног деспота" Ђурђа (Бранковића). Из дубровачког одговора види се да су базелски синодисти намеравали да упуте писане позиве господарима Србије и Босне. Њихови представници нису отишли у Базел. Како пише каснији дубровачки хроничар Јаков Лукаревић, нису хтели да се потчине овом сабору. У међувремену, папа је однео превагу над Базелским концилом и организовао сабор најпре у Ферари а потом у Фиренци, у којој је 1439. проглашена унија између источне и западне хришћанске цркве.

ЛИТЕРАТУРА: G. Luccari, Copioso Ristretto degli Annali di Ragusa, Ragusa 1790; М. Динић, Из Дубровачког архива, III, Бг 1967.

М. Спремић