БАУМГАРТЕН, Василије (Вилхелм) Фјодорович

БАУМГАРТЕН, Василије (Вилхелм) Фјодорович, архитекта (Петроград, Русија, 17. X 1879 -- Буенос Ајрес, после 1945). У Петрограду је завршио Високу Великониколајевску војноинжењеријску академију. После Октобарске револуције емигрирао је у Краљевину СХС. Радио је у Министарству грађевина у Београду. Његово прво познато дело је зграда Генералштаба у улици Кнеза Милоша 33, подигнута између 1924. и 1928. Може се претпоставити да су пре Генералштаба постојали и ранији пројекти, на основу којих се Б. препоручио за овако озбиљан задатак. Складно пропорционисано, хармонично и зналачки изведено здање добило је епитет најмонументалније и најлепше државне зграде у Београду. Нацрте за скулптуру радио је Иван Рик, а извео их је А. Амосов у вештачком камену. Аутор делова фасадне пластике је вајар Владимир Загорудњук. Б. је у Београду, заједно са Светозаром Генићем, пројектовао и Руски дом у Улици краљице Наталије. Зидање Дома започето је 1931. на месту срушених старих зграда руског посланства. Након освећења и свечаног отварања 1933, под његов кров смештене су руске културне и просветне установе: Народна библиотека, научни институт, основна школа и гимназија, музичко друштво, савез сликара и вајара, Музеј државне коњице, државна комисија за избеглице. У Историјском архиву града Београда чува се његов пројекат за вилу Мите Ј. Лукића у чиновничком насељу Вождовац из 1931, као и извод из уговора Задруге државних и самоуправних службеника за подизање станова у Београду и задругара са архитектима Б. и В. Сташевским, из 1930. О даљој судбини ових подухвата нема података. Остао је нереализован његов пројекат за обнову конака манастира Грачаница из 1933. Његово познато дело је и зграда Официрског дома у Скопљу, која је грађена 1925--1929. и потом проглашена за „највећу и најмонументалнију грађевину у Јужној Србији, а у исто време за најелегантнију и најпространију те врсте на целом Балкану". Унутрашњост здања уређена је врло раскошно, по узору на монументалне грађевине Европе. Хипотекарну банку у Панчеву (данас Пошта), из 1940, радио је заједно са архитектом А. Солодовим. Био је веома активан и на уметничким изложбама, као излагач и организатор. Иако је његово име познато међу руским архитектама-емигрантима, о његовом животу и раду још увек нема довољно података. Евидентно је да већину његових познатих пројеката чине објекти јавне намене, што указује на углед који је Б. уживао у струци. Иако иза себе није оставио велик број објеката, висок ниво њихове архитектонске обраде уврстио га је међу најзначајније руске градитеље-емигранте који су у периоду између два светска рата градили у српској средини.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Несторовић, „Постакадемизам у архитектури Београда (1919--1941)", Годишњак града Београда, 1973, XX; В. Павловић-Лончарски, Г. Гордић, Руски архитекти у Београду, Бг 1998; М. Ђурђевић, „Архитект Василиј (Вилхелм) Фјодорович Баумгартен", ГГБ, 2004, LI.

М. Ђурђевић