БАТУСЕ

БАТУСЕ, село на десној обали Ситнице, десне притоке Ибра, око 2 км јужно од пута Приштина (12 км) --– Пећ. Смештено је на 539 м н.в. Збијеног је типа, издужено дуж локалног пута, а распоред улица је мрежаст. Помиње се у повељи краља Милутина 1316. под именом Батуси, у попису области Бранковића 1455. као село Батус са 80 српских кућа, а у периоду 1761--1761–1780. катастих манастира Девич наводи мештане Србе као дародавце. Након ослобођења од Турака (1914) имало је 177 житеља, а 1921. 26 домова са 157 житеља. Године 1991. пописано је 507 становника, од којих 79,3% Срба. Српско становништво је углавном староседелачко, досељено у XIX и почетком XX в. из Дренице и суседних села Доње Добрево и Мала Слатина. Знатан број је расељен од средине 1999. Српска православна црква изграђена је 1932. на темељима старијег православног храма. У селу се налазе четвороразредна основна школа и предузеће елeктроиндустрије. До средине 1999. већина мештана била је запослена у Приштини и Косовом Пољу.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

С.рбољуб Ђ. Стаменковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)