БАТОКЉУН

БАТОКЉУН, трешњар (Coccothraustes coccothraustes), крупна евроазијска зеба из породице Fringillidae, реда птица певачица Passeriformes. Две сродне врсте живе у Северној и Средњој Америци. Б. има упадљиво масиван кљун на крупној глави, вишебојног је перја, необично обликованих врхова летних пера на шареним крилима и кратког репа. Разлике у бојама полова су незнатне. Дугачак је око 17 цм. Гнезди се у Европи, осим најсевернијих делова, у Северној Африци и умереном појасу Азије и на том подручју остаје и преко зиме. У Србији живи западна, номинантна подврста, која даље на исток постепено прелази у кримско-кавкаску подврсту C. c. nigricans (Buturlin, 1908). Н???????? ?????? ? ??????????? ??????, ???????? ????????, ? ????????? ??????, ???????????? ????????, ????????? ? ????????? ? ??????????. ????????? ?? ? ???? ????????? ??????, ??? ????? ???? ???? ? ????????? ?? ?? ??? ???? 10.000?15.000 ??????, ? ?? ???????? ???? ?????? ?? ?????? ?? ??????. ? ?????? ??? ?????? ?????? ????????? ?????. ????? ?? ??????? ????????, ??????? ?????? ? ??????, ???????? ???????? ??????? ???? (???. ???????), ???? ?????? ?????? ?????? ?? ????? ?? ? ????? ???. ајрадије борави у листопадним шумама, нарочито грабовим, у мешовитим шумама, деградираним шикарама, воћњацима и парковима и окућницама. Појављује се у свим крајевима Србије, али нигде није чест и процењује се да има само 10.000--000–15.000 парова, а да бројност јако варира од године до године. У Србији има статус строго заштићене врсте. Храни се највише зрневљем, семењем дрвећа и грмова, нарочито језгрима коштица воћа (нпр. трешања), које отвара моћним кљуном по којем је и добио име. Б. је тиха птица неупадљиве песме и среће се обично у паровима или породичним групама. Гнездо прави на дрвету или грму и у њега женка снесе 2--2–7 јаја на којима (највише она) лежи две недеље или краће. Кроз још две недеље полетарци напуштају гнездо.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., Птице Србије и Црне Горе --– величине гнездилишних популација и трендови 1990--1990–2002, Н. Сад 2003.

В.оислав Васић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)