БАТИЊАНИ

БАТИЊАНИ, село у средишњој Хрватској, на западним огранцима Папука. Налази се на путу Дарувар --– Подравска Слатина, око 5 км североисточно од Дарувара, на 267 м н.в. Насеље је током новије историје мењало име, тако да се до 1879. звало Б., 1880--1880–1900. Б. Даруварски, 1910--1910–1981. Б. Подгорски, а од 1981. враћа првобитни назив**.** У селу је 1991. живело 547 становника, од чега 92% Срба. Након егзодуса 1995. број Срба у селу је смањен, а број Хрвата повећан. По попису из 2001. насеље је имало 273 становника, од тога 39,2% Срба. Становништво се бави претежно пољопривредом, виноградарством и сточарством. Село је настало дуж друма, који води развођем између потока Топлица на југу и Ђурђичке реке на северу. Јужна периферија је спојена с Даруваром. На сеоском гробљу је храм посвећен св. великомученику Димитрију, сазидан 1739. То је једнобродна грађевина с олтарском апсидом и звоником. Иконостас је настао између 1747. и 1751. Сликао га је поп Станоје Поповић, један од водећих мајстора популарног зографског сликарства прве половине XVIII в. Овај храм са иконостасом био је једно од ретких сачуваних и аутентичних сведочанстава српске уметности првих деценија после Велике сеобе Срба 1690. У целини обновљен пред почетак рата 1991, требало је да због својих историјских и уметничких вредности буде проглашен за споменик културе нулте категорије, али, иако ван зоне ратних операција, срушен је до темеља 1992.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милеуснић, Духовни геноцид 1991-1991–1995, Бг 1997; М. Марковић, Славонија --– повијест насеља и подријетло становништва, Зг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг, 2004.

М.ирко Грчић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)