БАТАЊА

БАТАЊА, мањи град у мађарској жупанији Бекеш у Поморишју, близу румунско-мађарске границе. Према попису из 2001, имала је 6.447 становника од чега су 5,1% чинили припадници српске националне мањине. Атар насеља обухвата 46,34 км^2^². Срби су се у Б. населили 1718, а 1778/79. изградили храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, чији се иконостас сматра једним од највреднијих у српским црквама на простору Мађарске. Српска православна вероисповедна школа у Б. почела је да ради 1793. У почетку хомогено српско место, насељавањем Мађара, Словака и Румуна постаје вишенационално, мада Срби остају већинско становништво све до средине XIX в. До I светског рата ту је живело око 2.600 Срба. Непосредно по окончању рата већи део српског народа је оптирао и преселио се у делове Баната који су припали новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Њихови потомци данас живе у селима Мужља, Банатско Вишњићево и Војвода Степа. Б. је данас најисточније насеље у Мађарској са српском популацијом. У њој постоји основна школа на српском језику и локална српска мањинска самоуправа. Говор батањских Срба је специфичан. У њему се, поред утицаја мађарског, примећује и јак утицај румунског језика као последица бројности румунске и ромске националне мањине.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мицић, Одисеја батањских Срба, Зр 2003; Д. Дујмов, Воз савести, Будимпешта 2005.

А.лександар Животић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)