БАТАЈНИЦА

БАТАЈНИЦА, приградско насеље у субурбаној зони Београда. Административно му је припојено 1972, када губи статус посебног насеља. Б. је на југоисточној периферији сремске лесне заравни (око 80 м н.в.), поред пута и пруге Београд -- Нови Сад. Првобитно насеље имало је облик крста са две улице, а трансформацијом у приградско насеље постаје компактније, добијајући неправилан облик и доминантан решеткасти распоред улица. Југоисточни део Б. чине вишеспратнице за колективно становање. Од Београда је удаљена 18 км. У писаном документу први пут се помиње 1546, када је у њој било 25 српских кућа, а под садашњим именом 1728. Б. је 1880. имала 1.703 житеља, а 1910. 2.435. Ширење београдске урбане зоне после II светског рата дало је подстицај наглом порасту броја становника: Године 1948. -- 3.674 лица, 1953. 5.291, 1961. 8.394 и 1971. 14.567 лица. У Б. су, осим православне цркве из 1726, три основне школе, дом културе са одељењем Народне библиотеке, дом здравља и више погона београдских и земунских предузећа („Мостоградња", „Хидроградња", млин са силосом, Ваздухопловни завод и др.). Већина мештана запослена је у Земуну и Београду.

С. Ђ. Стаменковић

У атару насеља постоје праисторијско налазиште и некрополе из раздобља средњег века. На локалитету Бекића Салаш, источно од насеља, 1939. откривена је некропола од које су истражена свега четири гроба. У једном од њих, који је опредељен као гроб гепидског коњаника из средине VI в., поред осталог, нађен је и шлем типа Baldenheim. Двадесет година касније, на истом месту извршена су сондажна ископавања, у циљу провере података о околностима ранијег налаза. Том приликом су откривена три гроба из касног VI и почетка VII в. На локалитету Аеродром приликом земљаних радова 1956. откривено је неколико гробова, делова веће некрополе. У гробовима је било керамичких посуда и металних налаза, али је Музеју у Земуну предат само један керамички лонац, рађен техником гнетења, који се оквирно може датовати у раздобље VII--VIII в. На локалитету Велика Хумка, на праисторијском тумулу, у целости је 1958--1959. истражена средњовековна (словенско--старомађарска) некропола, са 102 гроба, међу којима је било и гробова ратника са култном сахраном коња. Некропола је са укопима на редове, оријентације запад--исток. У коњаничким гробовима сахрањивање је вршено са коњском главом на ногама или коњском опремом крај ногу покојника. У осталим укопима прилога има само у женским и дечјим гробовима. На основу налаза новца краљева Стефана I и Петра некропола је датована у другу половину XI в. Археолошки налази из коњаничког гроба са локалитета Бекића Салаш чувају се у Археолошком музеју у Загребу, а касније откривени, као и са oсталих налазишта, у Музеју града Београда.

В. Бикић

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ковачевић, „Велика хумка код Батајнице", Старинар, 1961, 12; Д. Димитријевић, Ј. Ковачевић, З. Вински, Сеоба народа -- археолошки налази југословенског Подунавља, Земун 1962; С. Гавриловић, Срем од XVII до средине XVIII века, Н. Сад 1979.