БАРТУЛОВИЋ, Нико

БАРТУЛОВИЋ, Нико, књижевник, новинар (Стари Град, Хвар, 23. XII 1890 -- територија Хрватске, почетком 1945). Један од организатора омладинског покрета још у гимназијским данима у Сплиту, продубио је занимање за национална питања током студија у Прагу и Грацу (1903--1912). Као југословенски активиста почетком I светског рата ухапшен и осуђен на пет година затвора. После амнестије (1917) покренуо у Загребу Књижевни југ са И. Андрићем, Б. Машићем и В. Ћоровићем. Био управник сплитског Народног казалишта 1921--1926. После рата, познат као ватрени присталица југословенског јединства, био потпредседник радикалне Организације југословенских националиста у Сплиту. У Београду живео 1930--1941, бавећи се књижевношћу и новинарством, те делујући као масон. После Априлског рата безуспешно покушао да емигрира, успевајући ипак да одржавa везу с владом Краљевине Југославије у Лондону и четничким покретом у земљи. Радио на окупљању југословенских националиста, иницирајући стварање Национално-демократског блока у Сплиту и учествујући на равногорском конгресу у селу Ба, јануара 1944, као представник Хрвата-Југословена. Од марта до октобра 1944. био је у немачком затвору, а после ослобођења Југославије у затвору нове комунистичке власти. Убијен приликом спровођења на суђење у Загреб.

М. Радојевић

У књижевности се јавља приказима и критикама, а књижевни углед стиче као новелиста, романсијер, публициста, антологичар, аутор драма и драматизација. Најуспјелије су му приповијетке, писане у реалистичкој традицији, концентрисане на унутарње драме добро одабраних јунака, сажете радње и интензивну заокупљеност једном страшћу или темом. Роман На прелому (Бг 1929) примљен је као слика генерације уједињења и њених криза 20-их година, у суочавању с новим покретима (комунисти) и раслојавањима сопствених редова. У аутобиографској прози/роману Мој пријатељ Тонислав Малвасија (Бг 1940) радња је везана за шибенски, односно мариборски затвор, с Ивом Андрићем као једним од јунака. То је дјело у критици примљено с признањима (И. Секулић), а изгледа да је утицало и на Андрићеве замисли у Проклетој авлији (И. Тартаља). Б. је од првих дана, вођен идејом културног јединства Југословена, писао књижевне критике и осврте на савремене појаве и нова издања; живо је сарађивао у Књижевном југу, а касније у београдској Мисли, СКГ, Животу и раду и дневној штампи. Приредио тематске антологије Море у нашој књижевности (Сплит 1927) и Јадранска антологија, књ. 1*: Стихови* (Сплит 1934). Преводио са чешког, словеначког и италијанског.

Д. Иванић

ДЕЛА: драме: Куга, Зг 1919; Биједна Мара, Сплит 1922; приповетке: Ивањски кријесови, Зг 1920; Људи на острву, Бг 1931; Седам приповедака, Бг 1932; Изабране приповетке, Бг 1938; роман: Глас из горућег грма, 1, Зг 2003; публицистика: Orjuna, nje cilji in metode, Ljubljana 1924; Од револуционарне омладине до Орјуне, Сплит 1925; Т. Г. Масарик, Бг 1938; Сабрана дјела, I-II, Бг 1932.

ЛИТЕРАТУРА: И. Секулић, Из домаћих књижевности, 2, Н. Сад 1964; Ј. Марјановић, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Зг--Бг 1979; Г. Тешић, Зли волшебници: полемике и памфлети у српској књижевности 1917--1943, 1-3, Бг 1983; З. Д. Ненезић, Масони у Југославији (1764--1980), Бг 1984; Ф. Јелић-Бутић, Четници у Хрватској 1941--1945, Зг 1986; Б. Донат, „Нико Бартуловић, хрватски писац апологет Орјуне и четничке идеологије", Република, 1990, 46, 7/8; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; Приповијетка српских писаца из Хрватске, Зг 2004.