БАРЈАКТАРОВИЋ, Мирко

БАРЈАКТАРОВИЋ, Мирко, етнолог, универзитетски професор (Петњик код Берана 15. VI 1912 – Београд, 15. II 2005). Студије етнологије започео је на Филозофском факултету у Скопљу а завршио 1936. у Београду, где је 1940. постављен за асистента етнологије. Премештен у Етнографски музеј у Београду 1943. По ослобођењу враћен у Етнолошки семинар ФФ-а, где је одбранио докторску дисертацију О земљишним међама у Срба (Бг 1952). Био je редовни професор етнологије (1971–1979) и управник Одељења за етнологију на ФФ-у у Београду, те в.д. директор Етнографског института САНУ (1961–1969). Објавио више радова о духовној и материјалној култури и друштвеном животу код Срба, Црногораца, Албанаца и Рома. Проучавао породични народни живот, задругу, заветоване девојке (тобелије, вирџине), етничке групе и етничке односе, порекло и кретање становништва у Јадру, Ужичком крају и Ругови у Метохији. Објавио је више мањих монографија о варошицама у Србији и Босни (Ушће, Гуча, Ариље, Пријепоље, Власеница, Јањево). Бавио се етимологијом назива појединих насеља (Матаруге, Пасковац, Лагатор, Трепча), проблемом поистовећивања верске и националне припадности, пореклом неких арбанашких и српских племена, питањима материјалне и техничко-технолошке народне културе.

ДЕЛА: „Ругова и њено становништво", СЕЗ, 1960, LXXIV; Основи опште етнологије, Бг 1977; Ровца, Тг 1984.

ЛИТЕРАТУРА: „Споменица Мирка Барјактаровића", ЗФФБ, 1997, 19; Н. Ф. Павковић, „Мирко Р. Барјактаровић 1912–2005", РМВ, 2006, 47/48.

Драгана Радојичић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)