БАРАЊИ-МАРКОВ, Злата

БАРАЊИ-МАРКОВ, Злата, вајар, керамичар (Житиште, Банат, 15. III 1906 --– Нови Сад, 27. III 1986). Васпитачку школу завршила у Фроздорфу (Аустрија), а у вајарству се усавршавала поред свог мужа Карла у Будимпешти. Од 1930. живела и радила у Новом Саду. Први пут је излагала 1932. на изложби Бачки ликовни уметници. Од 1934. учествовала је на многобројним самосталним и групним изложбама у Србији и иностранству (Праг, Брисел, Париз, Сегедин, Будимпешта, Баја), као и на конкурсима за јавне споменике и декорације на архитектонским објектима. Извела неколико рељефа за архитектонска здања у Новом Саду (Дунавска Бановина, Пољопривредна станица, Београдска капија) и за јавне споменике, али су они данас познати само на основу документације. Током II светског рата вајала надгробне споменике. После рата радила скулптуре у теракоти (Деца, Далеки пут, Јесење сунце) и бавила се керамиком (Сећање на моје село, Сећање на моје детињство) и керамосликарством (Пијаца, Сеоска соба). Оснивач керамичког одсека у школи за примењену уметност у Новом Саду. Била члан УЛУС-а, УЛУВ-а и УЛУПУС-а. Носилац је Октобарске награде града Новог Сада.

ЛИТЕРАТУРА: С. Исаковић, Савремена керамика у Србији, Бг 1979; Ђ. Јовић, Злата Марков Барањи, Суб. 1980.

Т.ијана Палковљевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)