БАНОВИНСКА ПАЛАТА У НОВОМ САДУ

БАНОВИНСКА ПАЛАТА У НОВОМ САДУ, капитално дело српске модерне, аутора Драгише Брашована. Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуто је у раздобљу 1936--1936–1939, на празном простору од 28.000 м² некадашњег Булевара Краљице Марије, данас Булевара Михајла Пупина. Поред тога што спаја стилизована архитектонска искуства претходних епоха, у основној стилској структури је врхунско дело модерне и драгоцен градитељски симбол Новог Сада. Конкурс за овај пројекат расписан је 1930, а на њему су учествовали градитељи из целе Краљевине Југославије. Мада прва награда није додељена, пројекат је добио Драгиша Брашован. Б. п. је први Брашованов пројекат после фазе луксузних вила, јавних грађевина монументалног карактера, цркава, индустријских и других хала на којима је користио елементе средњовековне архитектуре. Макета прве верзије будуће Б. п. била је изложена 1931. на Првој изложби савремене југословенске архитектуре у Београду.

У административној згради у којој се налазила управа Дунавске Бановине у Краљевини Југославији данас је Влада АП Војводине. Ова грађевина, која обликом симболизује огромну дунавску баржу, има издужену затворену потковичасту основу дугу 185 м и широку 42,5 м, са хоризонтално потенцираним низом прозора и фасадама обложеним далматинским белим мермером. Грађена је од армираног бетона, тада ретко коришћеног материјала на просторима Југославије. Зграда има пет етажа: сутерен, партер, два спрата и поткровље, а висина грађевине, осим куле, износи око 20 м. На западној страни завршава се полукружном формом, а на источној је акцентована кулом квадратног пресека високом 42 м. Располаже с пет улаза, од којих су два средишња, репрезентативни и службени. У згради се налази 569 одељења, претежно канцеларијских простора, распоређених у низу уз спољна прочеља. Ентеријер грађевине је функционално организован са ходницима у кружном току и решен у комбинацијама мермера, метала и дрвета, а посебно се истичу свечани хол и степениште обложено каменом из Караре.

Бански двор, данас Скупштина АП Војводине, изграђен је као резиденција бана са већницом и 147 просторија. Ова грађевина крстасте основе димензија 58,5 х 100 м конципирана је као компактно и сложено здање унутар којег је наглашена централна позиција Већнице, тј. сале за скупштинска заседања. Пројектована истовремено кад и зграда Банске управе, као део јединственог градитељског ансамбла, истих је стилских карактеристика, али са нешто присутнијим елементима класичне провенијенције. Грађевина има сутерен, партер, спрат и поткровље. На око 2.200 м² корисне површине распоређено је 147 просторија са свечаном Већницом у средишту, висине 10,5 м. Одлуком Владе Републике Србије 2007. цео комплекс Б. п. проглашен је за споменик културе, са свим покретним стварима у њему.

ЛИТЕРАТУРА: М. Р. Перовић, Српска архитектура XX века, Бг 2003; Б. Дуранци, „Дође ли рат, одоше људи, вајар Јован Солдатовић", Руковет, 2006, 1/3.

М.илан Мирковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)