БАЊСКА ЕПАРХИЈА

БАЊСКА ЕПАРХИЈА, са седиштем у манастиру Бањска. Претходно се звала Ибарска, по реци чији је слив обухватала. Вероватно основана у периоду реорганизације српске цркве пред крај владе Уроша I, пре његовог збацивања (1276), или последњих година владе краља Драгутина и првих година владе краља Милутина, најкасније до 1286, јер се тада први пут помиње у Пљеваљском Синодику православља. Није познато када се Ибарска епархија преименовала у Б. е. Под новим именом трајала је око две деценије. Најзначајнији њен епископ био је Данило, потоњи архиепископ и биограф. Одлука о укидању ове епархије донета је на државном сабору одржаном после смрти краљице Јелене (8. II 1314), а најкасније 1316, када је сабор одлучивао о имању манастира Бањска, спустивши га са епископије на ранг игуманије. Разлог укидања вероватно је била Милутинова одлука да обновљену Бањску одреди за своју гробницу. Ово спуштање са епископије на игуманство компензовано је рангом четвртог места међу краљевским манастирима. Епархија је продужила да живи под именом Звечанска, јер је седиште из Бањске премештено у Звечан. Назив Б. е. коришћен је и за епархију у манастиру св. Николе у Дабру (Дабарска епархија) и епархију у Бањи код Велбужда (Ћустендилска епархија).

ЛИТЕРАТУРА: М. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњег века, Скопље 1938; М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Бг 1986; Р. Грујић, Азбучник Српске православне цркве: по Радославу Грујићу, Бг 1993.

Р. Милошевић