БАЊАНИН, Јован

БАЊАНИН, Јован, политичар, публициста (Госпић, 1876 --– Лондон, 1960). Студије права завршио у Загребу. Био члан Српске академске омладине, један од оснивача и потпредседник Друштва за помагање сиромашних а вредних Срба, првак Уједињене хрватске и српске академске омладине, члан Српске самосталне странке, активни сарадник Хрватско-српске коалиције, посланик Удбинског среза у Хрватском сабору (1906--1906–1910) и члан хрватске делегације у Угарско-хрватском сабору у Будимпешти (1907--1907–1910). Сарађујући свих тих година у низу листова и часописа, доказивао се и као плодан публициста. Био је, између осталог, и уредник Србобрана (1903--1903–1911. с прекидима). Почетком рата је био мобилисан, али је пребегао у Србију, а потом је, као члан Југословенског одбора, боравећи у Француској и Швајцарској, био ангажован на пословима југословенске пропаганде. Крајем рата, 1918, учествовао је у стварању Југословенске демократске лиге, а 1919. у конституисању Југословенске демократске странке, с којом се брзо разишао. У Привременом народном представништву био у групи независних посланика (1919--1919–1920), а у Уставотворној скупштини заступник Загреба (1920--1920–1921). У време личног режима краља Александра Карађорђевића (1929--1929–1934) наступао као интегрални Југословен. Краљевим указом постављен за сенатора, а по личном опредељењу постао је члан режимске Југословенске националне странке. Упоредо с политичком каријером, настављао да се оглашава у југословенској и страној периодици. У емиграцији провеo II светски рат и остатак живота. У влади Душана Симовића био министар без портфеља, а у влади Слободана Јовановића министар шума и руда.

ДЕЛА: Хрватска и Мађари, Ниш 1915; Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Бг 1933; О јединственој Југославији и унутрашњем стању у земљи, Бг 1937.

ИЗВОР: М. Грол, Лондонски дневник 1941--1941–1945, Бг 1990.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Стојков, Опозиција у време шестојануарске диктатуре 1929--1929–1935, Бг 1969; Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини СХС, Бг 1970; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1939–1945, Бг 1992.

М.ира Радојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)