БАЊАНИ

БАЊАНИ, херцеговачко племе смештено у области Рудинā. Први пут се јавља у изворима почетком XIV в. (1319). У дубровачкој грађи се помиње крајем XIV в. као катун из којег су се издвојила три нова катуна: катун Јурека Јунаковића (1387), катун Драгаша (1422) и катун Херака Дражиновића (1428). Од свих влашких скупина у источној Херцеговини, Б. су током XV в. били најнапреднији и најмногобројнији, што се види из њиховог трговачког пословања с Дубровником, где се јављају као повериоци и дужници. У турском попису Херцеговачког санџака из 1475/1477. уписани су као влашка нахија заједно са нахијом Пивом и припадали су царском хасу. Теретиле су их обавезе влаха сточара. Према дубровачкој и которској архивској грађи и турском попису Херцеговине из 1475/1477 могу се пратити трговци из Б. у Дубровнику средином XV в, како постају старешине катуна и целе нахије у другој половини века. Тако се познати трговац Радич Грубачевић из Б. (1470) јавља 1477. као старешина једног катуна од 39 кућа у овој нахији. Трговац Радич Вуковић (1470), који је био Грубачевићев кредитор и за којег се не каже да је из Б., постао је војвода ове нахије 1385. Друштвени углед и старешинство у катуну и нахији (војвода) стицало се богатством. У селу Петровићи код Велимља у једном натпису као кнез Б. помиње се Грбач (Грубач), син војводе Цветка. Почетком XVI в. заједничког војводу имали су Никшићи, Б., Дробњаци и Рудине. Тада су се Б. успешно бавили трговачким прометом у Котору. Као и остала брдска и херцеговачка племена у Црној Гори, они су се током XVI и XVII в. борили против турске власти за очување племенске самоуправе. Средином XVII в. одбијали су да плаћају харач и црквене дажбине које им је наметала турска власт.

ИЗВОР: А. Аличић, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина, Сар. 1985.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Ковијанић, Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV--XVI вијек), Тг 1974; Историја Црне Горе, III/1, Тг 1975; К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1978; Б. Храбак, Никшић до почетка XIX века, Бг 1997.

М. Маловић-Ђукић