БАЊАНИ

БАЊАНИ, село у Македонији, на падинама Скопске Црне горе. Први пут се помиње почетком XIV в. у хрисовуљама византијских царева Андроника II и Михаила IX, као пронијарско село додељено манастиру Св. Никита код Скопља. У селу је сачувана стара црква св. Ђорђа, саграђена и живописана између 1545/46 и 1548/49. Црква је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, с тространом апсидом на истоку. Грађена је од правилних камених тесаника и опеке, на месту старије цркве. О томе сведоче трагови старијег градитељског слоја, видљивог у доњим деловима јужог зида. Живопис цркве, завршен 1548/49, дело је вештих, највероватније грчких мајстора, о чему сведоче натписи на фрескама. У олтару су сцене везане за евхаристију, Визија Петра Александријског, Хетимасија и Божићна химна Јована Дамаскина. У наосу највећи део програма заузимају циклуси Великих празника и Страдања. Између њих је фриз медаљона с попрсјима светитеља, док доњу зону заузима Царски Деисис с Христом, Богородицом Параклисом и светим ратницима представљеним као дворјанима. Поједине светитељске фигуре из доње зоне наоса пресликане су у XIX в., када је у припрати осликана монументална композиција Страшног суда. У исто време настао је и постојећи иконостас, дело академски образованог сликара Димитра Андонова Папрадишког. У близини Б. налазе се два манастира из XIV в., Св. Никита и Св. Илија, као и црква Благовештења, саграђена почетком XVI в.

ЛИТЕРАТУРА: С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557--1557–1614, Н. Сад 1965; Г. Суботић, „Свети Ђорђе у Бањанима. Историја и архитектура", ЗЛУМС, 1985, 21; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељста, XVI-XVII век, Бг 1991*.*1991.

С.ветлана Смолчић-Макуљевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)