БАЊА КОВИЉАЧА

БАЊА КОВИЉАЧА, насеље и бања у Србији, на десној обали Дрине у подножју Гучева, 6 км југозападно од Лознице. Крај насеља су пут и железничка пруга Шабац – Мали Зворник. Простире се на теренима 120–140 м н.в. Под именом Ковиљача помиње се 1528, а 1847. као село Ковиљача изнад Смрдан баре, која је добила назив по сумпорoвитом мирису. Становништво је досељавано из Црне Горе, БиХ, Јадра, Рађевине и Азбуковице у XVIII и XIX в., између два светска рата и после II светског рата. Године 2002. имала је 6.340 становника, од којих 96,1% Срба. У насељу постоје осморазредна основна школа, православна црква, дом културе, дом за незбринуту децу, пошта, амбуланта, апотека, седиште месне канцеларије за два насеља и погон дрвне индустрије. Формирање бањског насеља почиње 1855, када је први пут хемијски анализирана топла сумпоровита вода. Зграда за смештај гостију са 10 соба подигнута је 1858, прве бушотине настале су 1899, а уређење бунара завршено је 1904. Уређен је парк, изграђене чесме, хотел и приватне виле. Најзначајније су лековите воде (минерални и термоминерални извори) с повећаним садржајем натријума, калцијума, хлора, сумпорводоника и др. Бањска вода припада групи хипотерми (15–32 ^оC), чијом применом се лече реуматизам зглобова, дегенеративне промене кичменог стуба, ишијас, неуралгија, стерилитет, стање после гинеколошких хируршких интервенција, повреда и ишчашења зглобова и костију и др. Бања располаже са 2.900 лежаја (хотели „Гучево", „Парк" и „Подриње", стационари „Далмација" и „Херцеговина", виле „Ковиљача", „Босна" и др.). Б. К. има један од највећих природних уређених паркова у Србији, површине 40 ха.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У геолошкој грађи шире зоне јављају се тријаски кречњаци, сенонски и еоценски флиш и терцијарни седименти. Термоминералне воде су генетски везане за карстну издан у кречњацима, а циркулација према површини терена одвија се дуж дубоких раседних структура. Поред природних извора, раније су коришћени плићи копани бунари по ободу алувијалне равни Дрине, док се данас највећи део вода захвата преко дубоких бушених бунара. Најдубља бушотина је 800 м. Укупна количина захваћених вода је око 20 л/с. Температура вода појединих објеката варира од 15 до 30 ºC. Минерализација воде је од 1–1,5 гр/лит. Воде су хидрокарбонатно-хлоридне-алкално-земноалкалне, са нешто повећаним садржајем угљен-диоксида и водоник-сулфида. Од микрокомпонената, нешто већи садржај имају радон, литијум и стронцијум.

Зоран Стевановић

ЛИТЕРАТУРА: А. Грубић, Tectonic map of Carpatho-Balkan Regions and their Foreland. Geokarta, Belgrade 1972; Седиментологија, Бг 1975; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)