БАНИЈА

Рељеф. Просечна висина брдовито-брежуљкастог земљишта је 250–350 м и представља зараван флувио-денудационог порекла. Ово земљиште је рашчлањено многобројним широким долинама. То су алувијалне равни Саве, Купе и Глине. Из млађег и нижег земљишта издижу се Петрова, Зринска и Трговска гора. Ова узвишења, грађена од старијег стења, представљају низак и први низ динарског узвишења на правцу од панонског ка јадранском басену. Петрова гора је стара геолошка формација, богата водом и специфичном шумском вегетацијом. Разуђеност рељефа је знатна са многобројним гребенима и дубоко усеченим долинама потока. Зринска гора (615 м) са Шамарицом је највиши део регије. У њеној грађи, поред шкриљца, заступљен је и еоцени флиш, а падине су под неогеном. Шумовита је и рудоносна (гвожђе код Бешлинца), те припада рудним Динаридима. Шамарица је у току II светског рата била склониште збегова.

Клима. Б. представља прелазно подручје између Панонског басена и Средоземља. Међутим, утицај континенталне климе је јак, условљава знатно годишње колебање температуре. Летње температуре су доста високе. Средња температура у јулу је 21 °С. Око девет месеци у току године температуре су преко 5 °С, а седам месеци изнад 10 °С. То повољно утиче на вегетациони живот биљака. Средња температура у јануару је око 0 °С. Док је у температурном погледу Б. под утицајем панонске климе, падавине су под утицајима са Средоземља и с Атлантика. Највише падавина је током октобра и маја. Повољан је и распоред падавина у току године, с доста киша у току пролећа и лета. Релативна количина водене паре је увек преко 70%. Облачност је најмања лети, а највећа зими, што је у супротности с годишњом расподелом падавина. Североисточни ветар доминира у току зиме, а југозападни у току лета. Југозападни ветрови имају фенски карактер. Б. је отворена ка североистоку, те из тих разлога доминирају ветрови из овог квадранта. У хладнијем делу године честе су и дуготрајне магле, посебно у Посавини. Први мраз може да се појави већ у септембру, а последњи у мају.

Воде. Б. се одликује многобројним рекама, а највећи број њих тече у правцу североистока и улива се у Купу, Глину или Саву. Изузетак чини река Жировница која тече ка истоку и улива се у Уну. Воде имају много утицаја на формирање рељефа. Сава протиче северном границом и прима притоке с десне стране: Купу с Глином, Петрињчицом и Одром, те Суњу и Уну. У окружењу великих река су честе поплавне зоне, а најтипичнији су Лоњско и Мокро поље, на северној страни Саве. Основни разлог је акумулација великих количина наноса у кориту. Сем тога, ток је омеђен насипима, што потенцира вертикалне осцилације нивоа. Максималан протицај реке Саве између Сиска и Јасеновца износи 2.350м³/с. Сава често не може да прихвати сву воду из горњег тока, а то потенцира и примање воде притока. Резултати такве хидрографске ситуације су честе поплаве Саве и редовне поплаве њених притока Глине, Одре и Суње. Остале реке и речице у овој регији су Петрињчица, Маја и Утиња.

Педолошки састав. Највећу површину покривају параподзол и параподзоласта тла. У средишњем делу Б. су параподзоласта земљишта на лапорцу. У западном делу има киселосмеђих и подзоластих земљишта. Уз токове Саве и Купе развила су се млада алувијална земљишта неуједначеног састава и различите производне вредности.

Милка Бубало-Живковић

Биљни и животињски свет. У биогеографском погледу, Б. припада илирском подрегиону средњеевропског региона који карактеришу листопадне шуме умерене зоне. Доминирају западно-балканске (илирске) китњаково-грабове у нижим и букове шуме у вишим деловима Петрове и Зринске горе. На силикатима и флишевима, у зони храстово-грабових шума, расту састојине питомог кестена. У најнижим деловима Б., у долини Суње према Сави, налазе се остаци плавних шума беле врбе и топола, јасена и храста лужњака, плавних ливада, бара и мочвара, данас већим делом исушене и претворене у пољопривредно земљиште. Флора и фауна Б. карактеристичне су за листопадне шуме брдског региона западног дела Балканског полуострва и низијске шуме и мочваре ободног дела Панонске низије.

Владимир Стевановић

Нижи делови Б. (до 250 м) су у појасу климатогене шуме обичног граба Carpinion betuli illyricum, а виши (од 250 м) у појасу потпланинских букових шума Fagion illyricum. На јужним топлим падинама налазе се састојине храста китњака, а на северним хладним и влажним, као и по јаругама, буква Fagus sylvatica се спушта знатно ниже – у појас китњаково-грабових шума Querco-Carpinetum betuli illyricum. На овом подручју еколошко-флористички су значајне следеће шумске заједнице: шуме храста китњака и обичног граба Querco-Carpinetum illyricum; шуме обичног граба и храста лужњака Carpino betuli-Quercetum roboris и шуме црне јове са шашем Carici brizoides-Alnetum.

У појасу субмонтанских букових шума су: шуме букве с лазаркињом Asperulo-Fagetum, шуме букве с бекицама Luzulo-Fagetum и шуме китњака с власуљом Festuco-Quercetum petraea. Од заједница храстових шума овде се још јављају: шума храста китњака с бекицама (Luzulo-Quercetum petraea) и шума храста китњака с жутиловком Genisto-Quercetum petraea.

Василије В. Исајев; Мирјана Голубовић

Становништво. Од 1857, када је урађен први попис, па до 1921, број становника је растао. Највећи демографски раст догодио се 1880–1910. Тада је апсолутни раст броја становника био за 30.782 лица, а релативни за 35,4%. У наредном међупописном периоду (1910–1921) повећан је број становника за 7,2%. Од тада па до 2001. присутна је најчешће депопулација са два минимална раста, после II светског рата (1948–1953) и 60-их година XX в. Највеће смањење броја становника одвијало се после 1971, а максимум је достигло у последњој деценији. Депопулација из времена II светског рата овим подацима није констатована.

У етничком саставу становништва Б. доминирало је српско становништво, које је нарочито досељавано током XVIII в., када је граница између Аустрије и Турске била на Уни. Тада је овај простор био Банска крајина. Српско, православно становништво било је већинско становништво у Банској крајини – приликом пописа 1768. била је у њој 7.721 кућа, а Срби су чинили 78,7% укупног становништва. Известан број Срба живео је и на поседима загребачког бискупа и каптола у области између Купе и Уне, али је, због сталног притиска, мали број њих опстао у својим насељима до укључивања ових властелинстава у Банску крајину крајем XVIII в. Пошто је на њима живело углавном хрватско становништво, после њихове милитаризације смањен је удео Срба у укупном становништву Банске крајине. Међутим, они су и даље чинили 2/3 њеног становништва, што се одржало до краја XIX в. – према попису из 1900, у пет банијских котара (Вргинмост, Глина, Двор, Костајница и Петриња) било је укупно 149.457 становника, а од тога 102.085 Срба (68,3%). Крајем XIX и почетком XX в. многи становници Б., посебно Хрвати, одсељавају се у Америку. Драстично смањење броја Срба на Б., као и њиховог удела у укупном становништву, догодило се за време II светског рата, као последица хрватског геноцида и великог броја погинулих у партизанском покрету. Смањивање њиховог броја настављено је и по завршетку рата, а 1995, у операцији хрватске војске „Олуја" прогнани су Срби из 209 банијских сеоских и пет градских насеља (Двор, Глина, Вргинмост, Костајница и Петриња) с апсолутном српском већином. У исто време етнички је очишћено и више десетина насеља у којима су били мањинско становништво.

По попису 2001. било је само 28,2% Срба, а 75,1% Хрвата.

Б. је слабо развијен крај. Становништво је углавном рурално и бави се земљорадњом и сточарством, посебно узгојем свиња и говеда. У другој половини ХХ в. ово је изразито депопулацијски крај. Једино је град Петриња био привлачан за насељавање, и то због развијене дрвне и прехрамбене индустрије.

Милка Бубало-Живковић; Војин С. Дабић

Говор. Припада западнокрајишкој зони херцеговачко-крајишког дијалекта (Х-К) и улази у круг оних говора у којима су српске западноштокавске особености изразито наглашене. Акценатски систем говора Б. само се у покојем дистрибуционом детаљу разликује од Вук-Даничићеве норме, пре свега у присуству силазних акцената ван првог слога у страним речима и неким домаћим сложеницама (аутом(цки, комунbсти, пољопрbвреда) и у облицима ген. мн. типа домаћ+нстBвB, ЦрногdрBцB. Узлазни акценти спорадично се могу срести на последњем слогу после вокалске редукције (>ћ, ут6ћ, преск:ч, зав3ж), а у источном појасу, између Уне и Саве, забележени су и трагови неоакута (кãр, бõк, стãрца, умрSт) и неакцентоване дужине само у покојој појединости одступају од Вук-Даничићевих правила; чешће је: тр3семо, насиј3че, вmчем, тр(је, с(дије, али се среће и: помmзK се, тр(јK, сн%јK; дуг је вокал у крајњем слогу придева типа л%кBв, гор:падBн, д&бBр, нbзBк, звј!рBст, вŠбNв, ЛáзQн.

Најизразитија особеност вокализма своди се на снажне ванакценатске редукције вокала (пардзáни 'партизани', кáште 'кажите', п:гинла 'погинула', побд0лти 'побудалити', д:чка 'дочека'), при чему се као последица појаве могу срести сонанти као носиоци слога (л:трце, п:крти; пр!слца, к0блћ; гр(бљце, з:бљка; ч3снца, гњ!кнти; :смца), а продужиће се и претходни слог ако је затворен сонантом (ц#рца 'цурица', п#нца 'пуница', л(кNмца, кљ$чBнца, :глBвна, у-К&могNвну). Стари дуги глас »јат« у говору Б. чешће се рефлектује двосложно (сbјено, снbјег, диј3те, свиј3ћа), спорадично само једносложно (сј"но, цвј"т, пј3сак, њ3сте), а кратки једносложно (мј!сKц, пј!сма, бјелáњак).

Консонантизам се одликује уклањањем [х], развојем [ć –] по механизмима новог и јекавског јотовања (ćáјно, ć%тра; 'áкати, 'атло; ć!ме, $ćести се, ук^и^ćелQ); уз [ф] (ф0м^и^л^и^ја, ф+но, пл0фNн), чешће је [в] (вл(ша, В>лип, в>рBњга); домашај јекавског јотовања знатно је краћи него у херцеговачким говорима; редовно се јотују [л н] (љ!пше, пљ!ва; Њ6мачкB, >з њедBрB), доследније [т д] само у неким основама (ћ!рати, пр>ћерBмо, њесам ћ!ла; ђ!д / дј!д, ђ!вKр / дј!вKр, али је најчешће дј6ца, дј6т^е^та); трочлане групе стј, здј не јотују се (стј6н^и^це, здј!ла), али је редовно м6ђет и најчешће цвј6тB. Обезвучавање крајњих звучних консонаната редовно је (пл%к, зdп) и понекад се обезвучени глас преноси и у парадигму (пŠтљBк – пртљáка).

Облици у говору Б. најчешће су новоштокавски, у именичкој деклинацији старији наставци срећу се сасвим ретко код им. ж. рода на -а (ген. мн. bљBд, к&ш,љ; дат., инстр., лок. мн. -ами нема ни у траговима), понекад је ген. мн. р%к,вB, н&г,вB; у деклинацији личних заменица срећу се у дат., инстр. и лок. мн. облици нама, вама / нами, вами. Из система конјугационих облика уклоњени су имперфекат и глаголски прилог прошли, а аорист и глаголски прилог садашњи имају изразито снижену фреквенцију.

Од синтаксичких особености вреди поменути само неке изразитије: обичан је генитив уз негиране глаголе (не п6чKмо печ6н^и^цK), а тако и уз глагол питати (п;тN т3тK); циљно значење изражава се констр. по + ген (>д, по дј6вNјкK); слободни датив среће се уместо акузативне конструкције (>дK сmду, п:ст^и^ло се Ускрсу); конструкцијом к + датив говор Б. супротставља се неким говорима западне Босне, у којима је она или ретка или непозната; обичне су и реченице с обележјем „анонимност субјекта" (св! нас п:ћерало у Шам0р^и^цу).

Драгољуб Петровић

Привреда. Б. је сточарско-ратарска регија перипанонског појаса. Пловна река Сава и рана градња железничких пруга (Зидани Мост – Сисак 1862) иницирале су градњу првих фабрика у периферним градовима, а пре свега у Сиску. Њихова производња базирана је на сировинама из аграрног окружења (у Петрињи кланичка индустрија „Гавриловић", у Сиску фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Теслић", касније „Сегестика", кожара, фабрика шешира и др.), али и на бази увезених сировина (рафинерија нафте, железара са ваљаоницама цеви и челичних одливака, фабрика хемијских производа и др.). Погони сисачких фабрика и самостална индустријска предузећа основани су и у другим градовима: Глини, Двору, Костајници и Петрињи. Ту је већи број фабрика дрвне индустрије и грађевинског материјала. Индустрија остварује готово половину народног дохотка и ангажује највећи део активног становништва. Развојем индустрије пољопривреда је потиснута у други план и она остварује тек четвртину народног дохотка. Поред класичних производњи пшенице и кукуруза, карактеристична је производња крмног биља, потребног развијеном сточарству, које је подстакнуто кланичном индустријом. Такође је значајна производња кромпира.

Насеља. До проглашења хрватске независности и припајања Б. Хрватској, на овом простору су биле општине Петриња, Глина, Двор и Костајница са 170 насеља. Регионални центар Б. била је Петриња. Посебно обележје овог краја су двојна насеља у Поуњу. Наиме, уз Уну у време када је она била гранична река према Турској (1699–1718. и 1738–1878), на раскрсницама су се развила по два градска насеља једно наспрам другога, једно на аустријској, а друго на турској страни реке. На овом сектору то су Костајница и Босанска Костајница, затим Дубица и Босанска Дубица. Највећи гравитациони центри Б. су Петриња и Сисак (који је гранични град, а на територији Б. је само његова периферија Цапраг). После проглашења хрватске независности издвојена су многобројна насеља, тако да су посебно градови са 131 насељем и посебно општине са 170 насеља. Градови су Глина, Петриња и Хрватска Костајница. Некадашња општина Костајница је подељена на Костајницу, Доње Кукурузаре, Дубицу и Костајнички Мајур. Данас, поред ове четири општине, Б. припадају и општине Двор, Мартинска Вес, Суња и Топуско. Насеља су по правилу мала са просечном величином од 366 становника.

Милка Бубало-Живковић

Историја. Појам Б. (Бановина) среће се у изворима на српском језику већ у другој половини XVIII в., као незванични назив за Банску крајину, која се простирала између Уне, Купе, Саве и Петрове горе. У ширу употребу ушао је после укидања крајишког уређења у другој половини XIX в. Временом су се појавиле извесне нејасноће око граница ове области -- крајеви око Вргинмоста, који су раније били у саставу Банске крајине, обично нису сматрани делом Б., него су сврставани у Кордун, који је био део некадашњег Карловачког генералата. То је посебно дошло до изражаја у историографским и публицистичким радовима који су се бавили збивањима на тим просторима за време II светског рата.

Банска крајина створена је за време Бечког рата (1683–1699), када је аустријска војска успела, између осталог, да запоседне турска утврђења на Уни. То је омогућило да се поново насели ранија ничија земља између Купе и Уне, где до тада, са изузетком Зринског поља, није било становника. Крајеви уз нову аустро-турску границу, озваничену миром у Сремским Карловцима, насељени су углавном Србима из Босне, које су аустријске власти подстицале на сеобу обећавањем крајишких повластица (статус слободних сељака са војничком обавезом) или принудом – паљењем њихових дотадашњих насеља и сталним узнемиравањем. Хрватско становништво, које су највећим делом чинили зависни сељаци са поседа загребачког бискупа и каптола на левој обали Купе, насељавало се с друге стране ове реке и, по правилу, и даље остајало у поданичком статусу према својим дотадашњим земљишним господарима. Овим сеобама је већ на прелазу из XVII у XVIII в. у најгрубљим цртама довршен територијални размештај Срба и Хрвата у крајевима између Купе и Уне и, уједно, успостављена граница између штокавског и кајкавског говора.

Статус области између Купе и Уне, као и тамошњег становништва, није био одређен све до 1703, јер су се око тога сукобљавали интереси аустријских војних власти и хрватских сталежа. Први су се залагали за то да она постане крајиште и саставни део Вараждинског генералата, а други да она буде прикључена остацима остатака краљевине Хрватске, Славоније и Далмације и да у њој буду створени феудални поседи. Тек у крајњем случају пристајали су и на могућност да само један део ове области буде претворен у крајиште, које ће, као нека врста краљевинске крајине, бити потчињено њима и бану. Не чекајући да ово питање буде начелно решено, загребачки бискуп и каптол настојали су да у овој области обнове своја некадашња властелинства и створе нова. Захваљујући томе што су се са десне стране Купе насељавали њихови зависни сељаци, који су их и даље признавали за своје земљишне господаре, успели су да у банијском Покупљу створе више пространих властелинстава (Топуско, Храстовица, Мошћеница, Горе и Комарево). Загребачки бискуп, примењујући најгрубље насиље, настојао је да и нека српска насеља стави под своју јурисдикцију и укључи их у Топуско или Храстовичко властелинство, што је изазивало њихов снажан отпор и непрекидне немире. То је пружало прилику заповедницима Вараждинског генералата да у Бечу траже да се област између Купе и Уне претвори у крајиште и стави под њихову управу. Питање статуса ове области, а тиме и статуса тамошњег становништва, решено је тек 1703, када је владар одлучио да њен највећи део укључи у Војну крајину, али не као део Вараждинског генералата, него као засебну крајину, која ће бити подређена Ратном савету у Бечу и предана под заповедништво хрватског бана. Овакво решење само је привидно ишло у прилог хрватским сталежима, али њихова надлежност није проширена на нову крајину. Поред тога, они су били обавезни да средствима прикупљеним краљевинском контрибуцијом плаћају заповеднике капетанија у Банској крајини и да у тамошње тврђаве преместе краљевинске харамије из дотадашње Покупске крајине, ван властелинства загребачког бискупа и каптола, као и властелинства Тополовац (Суња), које је у банијској Посавини створила породица Кеглевић. До њихове милитаризације и укључивања у Банску крајину дошло је тек крајем XVIII в.

Од оснивања до војних реформи царице Марије Терезије (1740–1780), Банска крајина је била подељена на пет капетанија (Костајничка, Глинска, Зринска, Дубичка и Јасеновачка), које су биле војноодбрамбене и управне области. Према попису из 1744, на њеној територији било је 197 села са 6.554 крајишке куће. Приликом регулације 1750, којом је њено уређење уједначено са уређењем других делова Војне крајине, била је подељена на две регименте – Глинску и Костајничку. Ова подела није више мењана до укидања крајишког уређења у другој половини XIX в., када је њена територија подељена на котаре (Вргинмост, Глина, Двор, Костајница и Петриња) и укључена у Загребачку жупанију.

Српско становништво на Б. припадало је у црквеном погледу до 1713. Горњокарловачком владичанству, а потом Костајничко-зринопољском (до 1749), Костајничко-северинском (до 1771) и, на крају, поново Горњокарловачком. Духовно средиште православља на овим просторима био је манастир Комоговина, који је угашен 1777. на основу наредбе државних власти.

Војин С. Дабић

У време Наполеонових освајања Б. је била део илирских покрајина (1809–1813), а потом поново под врховном влашћу Хабзбурга. Као део Горњокарловачке епархије и Срби са Б. су учествовали, преко својих војних, црквених и грађанских представника, у раду народноцрквених сабора у Сремским Карловцима. Од 1897. Б. је захватио покрет стварања српских земљорадничких задруга, а Привредник Владимира Матијевића деловао је и на Б. Крајем XIX и почетком XX в. са Б. се одлазило на рад у прекоокеанске земље, претежно у Америку, и то више Хрвати него Срби.

Од 1881. Б. је, после развојачења Војне Крајине, сједињена са Хрватском као део Загребачке жупаније. Развојачењем Границе нагло је прекинут начин живота тамошњег становништва, које није могло лако да се уклопи у нове односе који су владали у жупанијама и који нису одговарали његовој свести, навикама, природи и степену развоја. Године 1883. дошло је до народног покрета у којем су Срби имали видног удела, нарочито они из бивше Банске крајине. Тада је већи део Хрватске био захваћен противмађарским иступима којима су се, услед социјалних и економских тешкоћа, прикључили и Срби. Српска села су чак и жешће изражавала незадовољство, па су стога у буни више и страдала. Покрет је осуђивала црквена јерархија на челу са патријархом Германом Анђелићем, а подржавали су га политичари из редова Српске народне слободоумне странке, а уз њих и Срби Хрватске (следбеници Самосталне странке).

Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Срби са Б. дочекали су с великим надама, док су Хрвати следили Радићеву политику негирања уређења нове државе. У доминантно сељачкој средини, утицај међу Србима остваривали су Демократска странка, касније самосталци Светозара Прибићевића, а донекле и радикали. Лист Српско коло и сељачка већа Милана Прибићевића уносили су живост у ову неразвијену и већином неписмену средину. Поред гимназије у Петрињи, која постоји одраније, тек 1923. формира се гимназија у Глини. Србима, који су имали разлога за жалбе и у новој држави, одређене наде у напредак пружао је од 1927. новоизграђени просветни дом „Петар Мркоњић" у Двору на Уни. Црквени живот углавном се одвијао у подручним парохијама Горњокарловачке епархије у којој је средином међуратног периода владика био учени историчар Иларион Зеремски.

По окупацији Југославије и проглашењу НДХ (10. IV 1941) Срби са Б. били су врло брзо изложени најстрашнијем терору хрватских усташа. Већ 10. и 11. маја усташе стрељају све мушкарце из Глине изнад 12 година, као и евидентиране комунисте, међу њима и члана Среског комитета КП Стојана Вујаклију. Српски народ спонтано организује отпор истребљењу, а у НОП се укључују и комунисти Хрвати из Сиска (22. јуна), тако да је лета 1941. створено више борбених група. Усташки терор се наставља: 29. и 30. јула они су стрељали 280 Срба у Костајници, а 3. августа заклали 1.260 Срба у глинској православној цркви. Због усташког терора Срби су бежали у шуме, нарочито у Шамарицу, али су ступали и у партизане. У јесен 1941. створена је прва слободна територија. Из устаничких група израсле су чете, од којих је створен Партизански одред Б., чији је командант 20. новембра постао Васиљ Гаћеша. Убрзо је створен и Окружни комитет КПХ за Б. У борбама крајем 1941. ослобођен је цео Дворски срез. Током 1942. организују се и народно-ослободилачки одбори (НОО) као локални органи власти на ослобођеној територији. Лета 1942. усташе су спалиле многа српска села око Шамарице у коју су се склониле српске избеглице пред усташко-немачком офанзивом. У другој половини године партизани формирају 7. и 8. бригаду. Банијски партизани су учествовали у ослобођењу Бихаћа, након чега је формирана Банијска 7. дивизија (18. XI 1942). Крајем године ослобођена је цела Б. изузев утврђених градова (Петриње, Глине, Костајнице и Суње). Окружни НОО руководио је мрежом среских, општинских и месних НОО. У зиму 1942–1943, током усташко-немачке офанзиве, 7. дивизија је одступила према Кордуну, а око 18.000 цивила, који су умирали од зиме, глади и тифуса, повлачило се према Шатор-планини. Од 4.000 бораца 7. дивизије с ратног пута преко Босне, Херцеговине и Црне Горе, на Б. се после Пете непријатељске офанзиве септембра 1943. вратио тек сваки шести (око 700). Ова јединица, попуњена новим борцима, ослободила је Глину крајем 1943.

Почетком 1944. у Глини је одржан први састанак правника, а у Топуском први састанак културних и јавних радника Хрватске. Током зиме и пролећа 1944. банијски партизани су водили борбе с усташко-домобранским, немачким и козачким јединицама. Они су у више наврата водили борбе и у суседним областима, у Босанској Крајини, на Кордуну, у Славонији, Мославини и Подравини, а у првој половини 1945. учествовали су у коначном ослобођењу земље. Прослављена 7. дивизија је у саставу 4. армије оперисала око Бихаћа, у Лици, Словенском Приморју, Трсту и Илирској Бистрици. Б. је дала НОП-у пет бригада и два партизанска одреда. У борбама с окупационим и снагама НДХ погинуло је око 5.500 бораца, а у усташком терору страдало је преко 10.500 Срба са Б. Банијске партизанске јединице, састављене већином од Срба и мањим делом од Хрвата, градиле су братство и јединство и нову антифашистичку Хрватску у којој ће Срби бити равноправни са Хрватима, што је изражено у актима ЗАВНОХ-а, а посебно у Декларацији о правима народа и грађана демократске Хрватске, усвојене на 3. заседању ЗАВНОХ-а маја 1944. у Топуском, у којој се каже да су „хрватски и српски народ у Хрватској потпуно равноправни", што је потврђено и уставом НР Хрватске 1947. Колонизација Срба са Б. после II светског рата следила је ону после I светског рата, с тим да је осим Славоније и Војводине обухватила и Барању. Остале миграције, економске природе, биле су усмерене ка већим хрватским градовима.

Временом се уставни положај Срба у Хрватској погоршавао, тако да су после победе ХДЗ-а Фрање Туђмана (1990) у новом уставу Републике Хрватске Срби од равноправног народа деградирани на статус обесправљене националне мањине, што је изазвало оружани отпор и формирање најпре САО Крајине, а 19. XII 1991. Републике Српске Крајине. Борбе српских и хрватских снага и на Б. довеле су до жртава и међусобног протеривања, као и избеглиштва. У овим сукобима, а нарочито у „Олуји", страдало је 1.186 Срба. Већина Срба са Б. је 1995. избегла или је протерана, тако да се вишевековни етнички састав становништва (две трећине Срба – једна трећина Хрвата) у потпуности променио (две трећине Хрвата – једна трећина Срба). Деценијама после „Олује" српске избеглице са Б. нису се вратиле у своја места и на своја имања.

Б. је током југословенског периода била у саставу Приморско-крајишке области Краљевине СХС (1922–1928), са седиштем у Карловцу, Савске бановине Краљевине Југославије (1929–1939), са седиштем у Загребу (изузев Двора на Уни који је био део Врбаске бановине са седиштем у Бања Луци), а потом Бановине Хрватске до почетка II светског рата. За време НДХ Б. је обухваћена великом жупом Гора, са седиштем у Петрињи, а после II светског рата регионалним заједницама са седиштем у Сиску, изузев Вргинмоста који је припојен Кордуну. Током постојања РСК (1991–1995) Б. је била део УНПА „Север" – подручја под заштитом УН и УНПРОФОР-а. После хрватске војне акције „Олуја" августа 1995. Б. је у саставу Сисачко-мославачке жупаније са седиштем у Сиску.

Драго Његован

ИЗВОР: С. Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у XVIII веку. Банска крајина (1690–1783), I–II, Бг 1989, 1997.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, Карловачко владичанство, I–III, Карловац 1891–1893; И. Хорват, Шумске заједнице Југославије, Зг 1950; Географија СР Хрватске. Књига 2: Средишња Хрватска: Регионални прикази, Зг 1974; М. Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство: Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија, Зг 1975; С. Гавриловић, „Срби у Хрватској у XVIII веку", ЗМСИ, 1976, 14; Д. Петровић, Говор Баније и Кордуна, Н. Сад – Зг 1978; В. С. Дабић, Банска крајина (1688–1751), Бг–Зг 1984; Д. Роксандић, М. Колар-Димитријевић (ур.), Глина. Глински крај кроз стољећа, Глина 1988; С. Д. Матвејев, И. Ј. Пунцер, Карта биома – Предели Југославије и њихова заштита, Бг 1989; М. Јока (ур.), Двор на Уни од пријесловенског доба до наших дана, Двор на Уни 1991; В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији (1848–1914), Бг 1991; Д. Кашић, Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1996; З. Томић, Шумарска фитоценологија, Бг 2004; С. Божић, Срби у Хрватској 1918–1929, Бг 2008.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)