БАНДУР, Јован

БАНДУР, Јован, композитор, диригент, универзитетски професор (Јавница код Двора на Уни, 24. XI 1899 – Београд, 14. V 1956). Студирао композицију и дириговање на Музичкој академији у Бечу (Ј. Макс) и на Kонзерваторијуму у Прагу (Ј. Кричка), где је дипломирао 1926. Више година био професор гимназије и диригент аматерских певачких друштава, радио као помоћни диригент Српског народног позоришта у Новом Саду (1921–1923), потом као корепетитор и диригент Београдске опере (1931–1937), где је последње године био уметнички директор. Од оснивања Музичке академије у Београду (1937) био њен административни директор, а од 1945. до смрти ванредни професор. Као диригент академског певачког друштвa „Обилић" повео га је путем модерне музике, изводећи први пут у Југославији композицију Религиофонија (Симфонија Оријента) Ј. Славенског, Краљ Едип (Oedipus rex) И. Стравинског, Stabat mater К. Шимановског, Вечно јеванђеље Л. Јаначека и др. Његов диригентски стил, више рационалан него емоционалан, одмерен у сваком гесту, с више пажње за инструменталне него за вокалне интерпретације, био је ауторитативан и сигуран. У младости је писао претежно мале облике. После II свeтског рата, погођен тешком болешћу, посвећује се искључиво композицији, те ствара и већа симфонијска дела. У хоровима и соло песмама рађеним и према народним мотивима, исказује се као лиричар топле осећајности и умерено модерног израза. Као музички писац сарађивао у Звуку, Музичком гласнику и Музици и превео са чешког Контрапункт О. Шина.

ДЕЛА: Химна човеку, за рецитатора, хор и камерни ансамбл, 1928; Циклус мадригала за мешовити хор, 1929–1951; Поема 1941 (текст Д. Максимовић), за бас, мешовити хор и оркестар, 1947; Југословенска партизанска рапсодија, за сола, мешовити хор и оркестар, 1947; Сапутници кроз живот, концерт за виолину и оркестар 1954.

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бг 1969; С. Ђурић-Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Бг 1971; Р. Пејовић, Музичка критика и есејистика у Београду (1919–1941), Бг 1999; Б. Мајданац, М. Радојчић (прир.), „Обилић". Академско певачко друштво „Обилић" 1884–1941: документи, сећања, коментари, Бг 2005.

Богдан Ђаковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)