БАНАТСКИ ГЛАСНИК

БАНАТСКИ ГЛАСНИК, дневни лист Српског народног одбора, „новине банатских Срба за жупанијске потребе". Излазио је од 8. VIII 1918. у Великом Бечкереку, под уредништвом Ивана Михајловића. Преузео га је 22. I 1920. Милан Јевтић, повратник из Америке, који је тамо, уз подршку Михајла Пупина, од 1912. и у току I светског рата издавао Српски дневник, прожет националним духом. И овде се држао исте линије: „Сваки корак наш мора бити одмерен српским аршином, свака реч измерена на српским теразијама и сваки поступак опробан на српском кантару". Лансирао је паролу „Србин ко је – радикал да је!". У аграрној реформи бранио је интересе велепоседника, противећи се настојањима да се „од сваког сиромаха направи срећан и имућан човек". Лист се није издавао и штампао свакодневно, јављао се и недељно и два пута у седмици. Био је веома превртљив: неко време одан радикалима, окретао се Стјепану Радићу, којег је дотле приказивао као „најцрњег ђавола". Хвалио је самосталног демократу Светозара Прибићевића, да би другог дана изражавао симпатије за његовог начелног противника Љубу Давидовића, а на обласним изборима 1927. подржавао је демократску листу проте Милутина Јакшића. У време монархистичке диктатуре написао је у наслову да „диктатура до зида догура", а кад би на то добио оштро упозорење цензора, објашњавао је да се то односи на Шпанију, док је владару диктатору изрицао хвалоспеве: „Благо теби, земљо, кад ти је краљ племенит". У време Милана Стојадиновића изражавао је наду да ће се вратити „старо лепо доба". Због болести био је принуђен да Гласник обустави 4. X 1935. Још један број издао је 16. XI 1937.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1918–1941, Н. Сад 1983.

Д.ушан Попов

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)