БАНАТСКИ АЛМАНАХ

БАНАТСКИ АЛМАНАХ, прва периодична публикација на српском језику објављена у Темишвару, првом српском издавачком центру у Банату. Покреће га и за 1827. и 1828. годину издаје Димитрије Тирол као гласило Друштва љубитеља књижества српског, које је основао са Вуком Караџићем. Наставља традицију цветника, магазина и забавника. Иако је био намењен Банату, његовој прошлости и културној традицији, судећи по тиражу и чињеници да је друго годиште прештампано као алманах за 1829, био је широко прихваћен. Настављајући традицију периодика епохе просвећености, више је поучно-практични но забавно-књижевни годишњак. У њему претежу статистика, географија, историја (у наставцима се објављује превод Историческог описанија Баната Франческа Гризелинија, биографије значајних личности српске и светске историје, изводи из Историје о Словенима Јурија Ивановича Венелина, преписка која сведочи о прошлости), прилози о здравству, природњачкој литератури. Поред рубрике „Поученија", приповетке, као и загонетке у стиху, поучног су карактера. С највећим похвалама пише се о Вуковој језичкој реформи, Српском рјечнику и преводу Новог завјета. Као секретар Дружества читалишта фабричког основаног у српском крају Фабрика, Д. Тирол у Темишвару издаје и прва четири годишта Темишварског календара (1854--1854–1858), која су по садржају директан наставак Б. а. (наставља се с објављивањем Историје Баната Ф. Гризелинија, објављују се „Историчне цртице" и „Наравоучитељне приповедчице", загонетке у стиху). У Темишварском календару више је песама (Јован Вукадиновић, Димитрије Михаиловић, Сава Павишевић), а међу сарадницима је и Анка Јеврема Обреновића као преводилац. После Тиролове смрти (1857) последње, пето годиште за 1858, знатно мањег обима, издаје штампарија као календар са шематизмом.

ЛИТЕРАТУРА: Банатска периодика XIX и XX века, Бг 1995; М. Матицки, Летопис српског народа. Три века алманаха и календара, Бг 1997.

М. Матицки