БАЛУГЏИЋ, Живојин

БАЛУГЏИЋ, Живојин, дипломата, публициста (Београд, 19. II 1868 – Београд, 26. IX 1941). Студирао у Београду и Женеви, где је и диломирао 1891. Још у школским и студентским данима активно се занимао за политичка дешавања, укључујући се у ђачке дружине (Нада, Побратимство) и усвајајући социјалистичке идеје. Био сарадник Занатлијског савеза и делегат Занатлијског радничког савеза на међународном социјалистичком конгресу у Цириху 1893. Сам је уређивао листове Народни пријатељ и Социјалдемократ и био члан уређивачког одбора Дела (1894). Због једног чланка, упереног против двора, морао да напусти Србију. Боравећи углавном у Минхену и Женеви, радио је као дописник страних листова (1894–1903). У земљу се вратио после Мајског преврата, поставши секретар краља Петра и шеф Пресбироа. Незадовољан великим утицајем који је Б. имао на краља и на политику двора, Никола Пашић је успео да, по оптужби за клевету, Б. буде осуђен на пет месеци затвора. Пресуда није извршена јер је Б. прешао у Земун (1905). Годину дана касније ступио је у дипломатску службу током које је био секретар посланства у Цариграду, генерални конзул у Скопљу и Солуну, посланик у Атини, Риму и Берлину. Сарађивао у СКГ, Делу и Политици.

ДЕЛА: Народ и Обреновићи, Зг 1895; Пашић и Пачу у служби отаџбине, Бг 1905; Бољшевизам, Бг 1921.

ИЗВОРИ: М. Црњански, Ембахаде, Бг 1983; М. Ј. Стоимировић, Дневник 1936–1941, Н. Сад 2000.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I–III, Бг 1929, 1931, 1934; М. Ж. Живановић, Пуковник Апис: солунски процес1917. Прилог за проучавање политичке историје Србије од 1903. до 1918. год., Бг 1955; Д. Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906–1911, Бг 1962.

М.ира Радојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)