БАЛТИЋ, Мојсије

БАЛТИЋ, Мојсије, поджупан, официр, народни заступник (Горе код Глине, Хрватска, 19. II 1804 – Загреб, 31. X 1879). Студије филозофије учио у Грацу. Када је 20-их година XIX в. у Грацу основано српско омладинско друштво Српска влада, с јасно израженом националном физиономијом о идејном јединству Словена (првенствено Срба и Хрвата), Б. је био на његовом челу. Од оснивања Хрватско-славонског господарског друштва (1842) био његов члан, а једно време секретар и председник. Са звањем потпоручника на народно-црквеном сабору 1842, у име граничара из Горњокарловачке епархије, изабран за посланика. Био управни потпоручник Друге пуковније у Петрињи (1835–1848), а затим, као цивил, чиновник код Банског већа, владе и намесништва. Као посланик Сабора Хрватске, 1848. био члан саборског одбора за крајишка питања, који је припремио саборски члан XXVI о крајишком уставу и повластицама Крајине. У време револуције 1848–1849. припадао Дружини Славенске липе на славенском југу, у којој је, поред познатих Хрвата, било и виђенијих Срба. Један је од покретача листа Позор (1860). Као посланик Сабора Хрватске 1861. и стручњак за економска питања, био члан више одбора (за земаљске закладе, израду законске основе о укидању Војне крајине, градњу железнице Карловац–Ријека, изградњу сисачког моста и за финансијска питања). Његовим залагањем основана је Ратарска школа у Крижевцима и Господарско шумарско училиште. Од 1864. био члан одбора ЈАЗУ за састављање терминолошког речника. У време бана Ивана Мажуранића у Пакрацу 1875. изабран за посланика Сабора на листи Народне странке. Сарађивао у Господарском листу и Народним новинама.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Кирјаковић, Достопамјатност у јерархији карловачкој. Народни собор 1842. года, Н. Сад 1845; Д. Кушлан, М. Шухај, Саборски списи 1861, Зг 1864; Ф. Куралт, Рад Хрватско-славонског друштва и његов развитак од год. 1841–1883, Крижевци 1884; М. Полић, Парламентарна повјест краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, I–II, Зг 1899–1900; А. Цувај, Грађа за повијест школства. Краљевина Хрватске и Славоније од најстаријих времена до данас, Зг 1910.

В.асилије Ђ. Крестић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)