БАЛШИЋ, Јелена

БАЛШИЋ, Јелена, владарка, књижевница (?, између 1366. и 1371. --– скадарско острво Горица, почетак 1443). Трећа кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Образовала се на двору у Крушевцу под утицајем монахиње Јефимије. Удала се за зетског господара Ђурђа Страцимировића Балшића 1386. или 1387. После његове смрти 1403. управљала је земљом. Заједно са сином Балшом III скоро пет година ратовала са Венецијом (1405--1405–1409). По други пут удала се 1411. за босанског војводу Сандаља Хранића. У Будиму присуствовала сабору средњовековних владара и великаша. Надживела оба мужа и сина. Последње године живота (1435--1435–1443) провела у својој задужбини у манастиру на скадарском острву Горици (Брезовици). Обновила је и цркву св. Ђорђа на истом острву. У Горичком зборнику из 1441/42, од три њене посланице Никону Јерусалимцу, сачувана је једна у целини*.* Поред духовних савета, тражила је од Никона и обавештења из области које су красиле тадашњег српског ученог човека. Зборник, који је по њеној жељи саставио Никон, представља неку врсту мале личне средњовековне енциклопедије с претежно црквеном проблематиком исихастичке оријентације, као и егзактних знања. У њему се, поред преписке, налазе списи из географије, геометрије, космографије, житија, монашка правила и путопис. Познати су још њен мировни уговор с Венецијом из 1409, натпис на Богородичиној цркви у Горици из 1440. и тестамент из 1442. Б. је била представница просвећеног српског друштва прве половине XV в. Сахрањена је у својој задужбини.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Сп. Радојичић, „О смерној Јелени и њеном Отписанију богољубном", Дело, 1958, V, 4; Антологија старе српске књижевности, Бг 1960; Ђ. Трифуновић, „Две посланице Јелене Балшић и Никонова Повест о јерусалимским црквама и пустињским местима", КИ, 1972, V, 18; Н. Радошевић, „Козмографски и географски одломци Горичког Зборника", ЗРВИ, 1981, 20; М. Грковић, „Посланице Јелене Балшић", НССВД, 1995, 23/2; Ј. Ћулибрк (ур.), Никон Јерусалимац. Вријеме --– личност --– дјело, Цт 2004; С. Томин, Књигољубиве жене српског средњег века, Н. Сад 2007.

С. Томин