БАЛША II БАЛШИЋ

БАЛША II БАЛШИЋ, господар Зете и северне Албаније (? – Саурско Поље код Берата, 18. IX 1385), владао 1378–1385. Најмлађи Балшин син, наследио брата Ђурђа I. Територију проширио 1372. женидбом с албанском деспотицом Комнином, ћерком деспота Јована Комнина Асена, брата Душанове жене Јелене, и добио градове Валону, Берат и Химару с њиховом околином. Између северних и јужних предела његових области налазиле су се земље Карла Топије, са којима су Балшићи ратовали. Наследио је проблеме и непријатељства свог брата Ђурђа I. Најтежи проблем био је босански краљ Твртко I, којем није могао да опрости што му је отео Требиње с околним жупама. Поред тога, обојица су намеравала и да освоје Котор. Б. то није пошло за руком, али краљу Твртку I јесте (1384). У политици је био недоследан. Одржавао је добре односе с Венецијом, иако је сматран за дубровачког и угарског савезника. Био је на страни Венеције и у време рата са Ђеновом. Једно време био у добрим односима са Карлом Топијем. Замерио се Угарској када је у јесен 1382. нападао Котор. Годину дана касније с војском провалио у приморске области краља Твртка. Пред крај живота испунио очекивање брата Ђурђа: испречио се као бедем војсци краља Твртка I, која је упала у Зету и уз помоћ Млечана присилио га на мир 1385. Исте године освојио Драч уз подршку Карла II Драчког и Луја I, херцега од Анжуа. Већ крајем априла 1385. потврдио је повластице дубровачким трговцима и назвао се „дуком драчким" (херцегом). Једно време је у тамници држао синовца Ђурђа II Страцимировића због неких неспоразума (вероватно борбе за власт). Ковао је и свој новац. По угледу на српске владаре и на цара Душана организовао је свој двор. Пред крај живота увео је и звање протовестијара који је управљао целокупном имовином Б., тј. државном имовином. Упади Турака у пролеће и лето 1385. у његове области били су све учесталији. Од Венеције је тражио четири галије како би им се супротставио. Погинуо је у бици против Турака на Саурском пољу код Берата.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба I, Бг 1952; Историја Црне Горе, II/1, Тг 1970; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

М. Маловић-Ђукић