БАЛОЈЕ

БАЛОЈЕ (Baloie), римски муниципијум и светилиште код Шипова, чије постојање потврђује пронађени фрагмент натписа са формулом LDDD (locus datus decurionum decreto). Муниципијем је управљао ordo decurionum. На терену се уочава неколико археолошких агломерација: Громиле, Црквина и ушће Лубовачке реке. Остаци рушевина на Громилама обухватају правоугаони простор величине 215 × 190 м и сматрају се остацима утврђења, у којем је била кохорта (вероватно III Alpinorum). Претпоставља се да је око кастела из I--II в. никло насеље са муниципијалним статусом. Другачија тумачења заснована су на многобројним налазима вотивних споменика посвећених Капитолијској тријади, Августу и Роми и бази са статуом Гаја Миниција Фундана, који је почетком II в. можда био царски намесник у Далмацији и патрон римског насеља у Шипову. Ови споменици указују на светилиште посвећено Капитолијској тријади и царском култу и форумски амбијент са фавилом (favilla) оснивача. На Црквини су уочљиви остаци насеља, а код ушћа Лубовачке реке трагови некропола, где се истичу урне специфичне форме и декорације, као и изузетни шиповски маузолеј. На Табули се помиње путна станица Baloie, а у Равенатовој космографији civitas Baloia. Претпоставља се да је Б. добило муниципијални статус у периоду владавине Хадријана, када већина перегриних насеља у унутрашњости провинције Далмације преиначава свој положај. О значају града у касноантичком периоду сведоче зидане гробнице, ранохришћанска базилика и знатан нумизматички материјал.

ЛИТЕРАТУРА: K. Patsch, „Прилози нашој римској повјести", ГЗМБиХ, 1910 XXII; Д. Сергејевски, „Касноантички споменици из Шипова", ГЗМС, 1952, VII.

А. Јовановић