БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ

БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ, установа која организује научноистраживачки рад у области балканологије. Претходник данашњег института је Балкански институт, основан 1934. у Београду као једини те врсте на Балкану. Иницијатива је потекла од краља Александра I Карађорђевића, а научно профилисање установе поверено је Ратку Парежанину и Светозару Спанаћевићу. Издавао је часопис Revue internationale des Еtudes balkaniques (1934--1938), окупивши најугледније европске стручњаке за Балкан. Угашен је наредбом немачких окупационих власти 1941, које су заплениле његову целокупну имовину, укључујући архивску грађу и библиотеку. Одлуком Скупштине САНУ од 16. XII 1965. обновљен је под окриљем САНУ, сада под именом Балканолошки институт. Са радом је почео уписом у Регистар научних организација 1969. Задатак му је био да организује истраживања из области балканологије од праисторије до модерног доба, а кроз археолошка, антрополошка, етнографска, социолошка, историјска истраживања, студије културе, уметности, књижевности, економије, права итд. Овај мултидисциплинарни приступ, који је утемељио његов први директор Васа Чубриловић, усвојен је као трајна научна оријентација Института, којим су се руководили и потоњи директори Радован Самарџић, Никола Тасић и Љубинко Раденковић. На свим пољима деловања успоставио је везе с низом сродних установа у земљи и иностранству. У циљу стицања свеобухватније представе о етничким, културним и друштвеним кретањима на Балкану организовао је више десетина међународних научних скупова. Вишеструко је значајан његов допринос истраживању историје Београда, чији је резултат тротомна Историја Београда (Бг 1974). Године 1996. Б. и. је сачинио нови дугорочан концепт развоја који је дефинисао кроз мултидисциплинарни пројекат: Историја балканских народа и њихових култура. Издаје годишњак Balcanica од 1971. и серију „Посебних издања" посвећених свим областима балканолошких истраживања.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Б. Борић-Брешковић