БАЛКАНИДИ

БАЛКАНИДИ, југоисточни подсистем великог Карпатско-балканског планинског система. Провлачи се преко 2.000 км кроз централну и југоисточну Европу. Смештени су у југоисточној Србији и Бугарској. На правцу Књажевац–Ниш одвојени су Тимочким, Варошким, делом Сврљишког и Нишким басеном од севернијих Јужних Карпата. То је јасна неотектонска и морфоструктурна зона која дијагонално раздваја два висински потпуно различита дела источне Србије. На југоистоку се истичу планине Б. са висинама 1.500–2.000 м. У њиховој грађи разликују се старије и млађе јединице. Старија геолошка структура, која је тектонски консолидована од средине креде до средине еоцена, састоји се од система навлака које, идући од североистока ка југозападу, подилазе једна под другу следећим редом: пребалканикум (Вршка чука), крајиникум (плато Великог извора), гетикум (Стара планина, Тресибаба, Сврљишке планине, Влашка и Црни врх), супрагетикум (Сува планина), јастребикум (Крајиштидне навлаке), моравикум (Селичевица и Бабичка гора). Почев од олигоцена, поменуте старе структуре су разломљене, поиздвајане у велике блокове, различито ротиране, пренабране и тако претворене у низ засебних јединица. Ове млађе структуре у великој мери су независне од старијег тектонског плана. Распоређене су у три зоне. У источној зони се налазе антиклинала Вршке чуке и велики моноклиноријум Старе планине. У средњој су антиклинале Сврљишких планина, Белаве и Суве планине, затим убрани терени Тресибабе, Влашке и Црног врха. У западној зони су смештени интензивно убрани кристаласти терени Селичевице и Бабичке горе. Између тих структура по системима великих уздужних (север, северозапад–југ, југоисток) и попречних (запад–исток) раседа спуштене су котлине испуњене младим неогеним творевинама (Сврљишка, Белопаланачка, Пиротска, Лужничка).

ЛИТЕРАТУРА: A. Grubic, „Outline of Geology of Yugoslavia", у: 26th Int. Geological Congress, Guide book no. 15, Paris 1980.

А. Грубић