БАЛЕТСКО ШКОЛСТВО

БАЛЕТСКО ШКОЛСТВО. Играчко образовање у Србији потиче из XIX в., а постаје интензивније између два светска рата, када се отварају многобројне приватне школе у којима се уче ритмика, уметничка гимнастика, карактерна, салонска, пластичнa, модерна и шпанска игра, те класичан балет. Како велик подстицај играчком образовању долази од друштвено-забавног живота, једну линију његовог развоја воде учитељи плеса, док другу остварују они који по свом основном опредељењу припадају уметничкој игри. Оснивају се и државне институције: Глумачко-балетска школа у Београду (1921--1921−1927), Одсек балета при Музичкој школи „Станковић" (1937), Одељење за балет при Музичкој Академији у Београду (1939), Балетски одсек Музичке школе „Исидор Бајић" у Новом Саду (1935-1935−1941, 1946-1946−1948). После II светског рата покушава се с новим балетским одсецима при музичким школама (Суботица, Ниш), отварају се балетске секције у пионирским и омладинским позориштима, Балетски студио при Народном позоришту у Београду (1946) и Балетски одсек Драмског студија Војвођанског (Српског) народног позоришта у Новом Саду (1947-1947−1948). У циљу унапређења балетске уметности и стварања професионалног играчког кадра основане су Државна (средња) балетска школа у Београду (1947) и Новом Саду (1948).

Љ. Мишић