БАЛЕНТИЋ, Стеван

БАЛЕНТИЋ, Стеван, војвода (? -- Велики Варадин, 1535). Био је један од најугледнијих српских првака у Банату и Поморишју у бурно време које је наступило после Мохачке битке 1526, а које карактеришу чести турски напади и сукоб између Фердинанда I Хабзбуршког и Јована Запоље око власти у Угарској. У изворима се први пут помиње 1529. као рођак и наследник деспота Радича Божића, који је подржавао Запољу. Прихватио је позив Фердинанда I и почетком априла 1529. прешао на његову страну. Исте године, у време похода султана Сулејмана I на Угарску, одлучио је да ипак остане на страни Запоље. За заслуге у борби против Фердинандових присталица, током 1530. од Запоље је добио титулу и достојанство врховног капетана Срба. Почетком 1531. ушао је у сукоб с једним од најзначајнијих Запољиних присталица, Стефаном Вербецијем, и освојио његов град Бечеј. Та вест је подстакла Фердинанда I да са Б. обнови преговоре и крунише их даровницом којом је Б. добио градове Шољмош и Липово. У време новог турског похода на Угарску поново се приклонио Запољи и током 1532. и 1533. у изворима се помиње као његов војвода. Због тога је Фердинанд I захтевао да му врати дароване градовe. После повлачења Турака, крајем 1534. још једном је успео да преговоре с Фердинандом I закључи новим даровним писмом. Често мењање страна и неиспуњена обећања навела су Запољу да почетком 1535. нападне на Липово, ухвати Б. и затвори га у Великом Вараду, где је после неког времена и погубљен. Био је добротвор манастира Лесново код Кратова. Име му је забележено у манастирском поменику око 1530.

ИЗВОРИ: С. Новаковић, „Српски поменици XV--XVIII в.", ГСУД, 1875, 42; А. Ивић, Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа, I, Н. Сад 1910.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ј. Поповић (ур.), Војводина, I, Н. Сад 1939.

И. Точанац

БАЛЕНТИЋ, Тодор, племић, заповедник српских одреда (? -- ?). Учествовао у борбама против Турака у време похода Мехмед-паше Соколовића на Банат 1551. После повлачења Мехмед-паше, у зиму 1551, ердељска војска под командом фратра Ђорђа и Шпанца Касталда напала је турску посаду у граду Липово. У борбама је, према свему судећи, учествовао и Б. После заузећа града и предаје турске посаде, помиње се децембра 1551. као један од пратилаца који су Турке пуштене на слободу спровели до границе. После неуспеле опсаде Темишвара 1551. и повлачења Турака настао је проблем поседа српских великаша у околини Темишвара, које су у међувремену узурпирали Мађари. Оштећени српски племићи, међу којима је био и Б., окупили су се у Јенопољу и 24. IV 1552. упутили писмо краљу Фердинанду I, у којем су захтевали да им се врате имања. Краљ је наредио да им се одузета имања врате. Међутим, јула 1552. Турци су освојили Темишвар, а Б. се даље губи траг.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; Д. Ј. Поповић (ур.), Војводина, I, Н. Сад 1939; Историја Срба у Војводини, I, Н. Сад 1957.

И. Точанац