БАЛАЈНАЦ

БАЛАЈНАЦ, село са остацима касноантичког утврђења у долини Јужне Мораве, југозападно од Ниша. Локалним путем дугим 3,5 км спојено је са путем Ниш--Прокупље. Припада општини Мерошина. Простире се уз Крајковачку реку, притоку Јужне Мораве, на 200--220 м н.в. Збијеног је типа, издужено у правцу реке, са мрежастим распоредом улица, а чине га четири махале са родовским називима. Саобраћајни значај положаја раније је био већи. У доба Немањића носило је назив Балајин Брод. Село Балиновац са 6 домова помиње се 1444--1445. После ослобођења од Турака, 1878. помињу се Балајнци са 99 житеља. Б. је 1921. био седиште општине за пет околних насеља и имао је 104 дома са 710 становника. Године 2002. имао је 1.236 становника, од којих 82,0 Срба и 17,5% Рома. У пољопривреди је радило 60,7% активног становништва. У селу се налазе православна црква из 1871, основна школа, дом културе, месна канцеларија, амбуланта, ветеринарска станица, пошта, млин и стругара.

С. Ђ. Стаменковић

На локалитету Градиште или Кулина налазе се остаци касноантичког утврђења. У литератури старијег датума помињу га Каниц, Н. Вулић (1901) и А. Оршић-Славетић (1935/36). Резултати археолошких ископавања изведених 1969. и 1970. опредељују га недвосмислено у време VI в. Б. је и пре археолошких ископавања постао познат по бронзаној глави царице Еуфемије, жене Јустина I, која, као случајни налаз, потиче са централног дела тзв. горњег утврђења. Упркос слабој очуваности бедема, јасно су могла бити уочена два утврђена простора. Поменуто горње утврђење правоугаоног је облика, приближних димензија 70 × 113 м. Постављено је на узвишици од око 60 м висине у односу на околни терен. Са његове западне стране, на благој падини, бедемима је уоквирен још један простор трапезоидне основе. На угловима обе утврђене целине постављене су кружне куле, а на средишњем делу њихових куртина по једна полукружна. На јужној половини горњег утврђења откривена је тробродна базилика (15 × 21м) са полукружном апсидом на источној страни. Црква је имала две грађевинске фазе. Њена олтарска преграда била је првобитно дрвене конструкције, али је после пожара замењена каменом конструкцијом са мермерним парапетним плочама. Најзанимљивији објекат свакако представља веома добро очувана цистерна, унутрашњих димензија 17,20 × 15,50 м, чији капацитет премашује 100 м³ воде. Била је покривена крстастим сводовима изведеним на стари „источњачки начин", без употребе скела, што је опредељује у константинопољску градитељску школу.

М. Јеремић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Срејовић, „Портрет византијске царице Еуфемије", у: Антички портрет у Југославији, Бг--Скопље--Зг--Сплит--Љуб. 1987; M. Jeremić-Balajnac, „Аgglomération protobyzantine fortifiée", AT, Paris 1995, 3; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.