БАКУЉЕВ, Александр Николајевич

БАКУЉЕВ, Александр Николајевич, хирург, универзитетски професор (Невениковскаја, Вјатскаја губернија, 25. XI 1890 -- Москва, 31. III 1967). Студије медицине завршио на Саратовском универзитету 1918, а докторирао на Другом московском медицинском институту 1939. Ту је биран у сва наставничка звања, од 1943. до краја живота био шеф катедре, главни хирург Москве (1942--1943) и шеф хирургије болнице у Кремљу (1941--1953). Пионир је у примени енцефалографије и хируршког лечења апсцеса мозга. Од 1932. у жижи његовог интересовања били су урологија (прва контрастна снимања и оригинална техника пластике мокраћовода, 1935), хирургија желуца (прве ваготомије) и хирургија жучних путева (оригинална техника хируршког лечења стриктура). Од 1938. се бавио грудном хирургијом (прва успешна лобектомија, 1938, и пнеумектомија, 1945) и кардиоваскуларном хирургијом (1948. прва успешна операција урођене срчане мане код девојчице од 15 година, многобројне операције стечених и урођених мана и болести). Ови успеси су му донели мноштво награда и признања у СССР и свету (Брисел, Сан Франсиско, Барселона, Рим). Био је оснивач и први директор (1955--1958) Института за грудну хирургију, који је касније прерастао у научни центар Руске академије медицинских наука и сада носи његово име. Био је члан (1948) и председник (1953--1960) АМН СССР, члан АН СССР (1958), инострани члан САНУ (1959) и Академије наука Чехословачке, почасни доктор универзитета у Кракову, Торину и Глазгову. Више пута боравио је у Београду, а на његовој клиници усавршавали су се многи кардиохирурзи из Србије.

ДЕЛА: и А. В. Герасимова, Пневмонэктомия и лобэктомия (методика операций), Москва 1949; Хирургическое лечение болезней сердца и магистральных сосудов (распознавание, опыт и перспективы), Москва 1952; и Е. Н. Мешалкин, Врожденные пороки сердца. Патология, клиника, хирургическое лечение, Москва 1955.

ЛИТЕРАТУРА: „Академик А. Н. Бакулев", Вестник Академии наук СССР, 1967, 17 (6).

М. Игњатовић