БАКАР
БАКАР (Cu, лат. aes cyprium: кипарски бакар), полуплеменити метал
у 4. периоди и I групи периодног система; редни број 29 (прелазни
елемент: електронска конфигурација [Ar]3d^10^4s^1^), атомска маса
63,546 g/mol. Густина б. на собној температури је 8,96 g/cm^3^;
тачка топљења је 1.084,62 ^о^С. Може да се извлачи или ваља у врло танке
жице, односно фолије. Добар је проводник топлоте и електрицитета.
Најстабилнији су јони са оксидационим бројем +2 (купри-јон), а затим +1
(купро-јон). Б. је есенцијални елемент али и бактерицид. Налази се у
облику великог броја минерала. Од индустријског значаја су халкопирит
CuFeS2, ковелин CuS, халкозин Cu2S, малахит CuCO3·Cu(OH)2,
борнит Cu5FeS4, куприт Cu2О и др. Најважнији је технички метал
после челика. Како се у природи налази у елементарном стању, човек је
већ у преисторијско време почео да га користи (бакарно доба, бронзано
доба). Рудник Рудна глава (код Мајданпека) везан је за крај неолита и
датира из VI миленијума п. н.е. У околини Бора експлоатација б.
тече, са кратким прекидима, почев од античког времена. Руде б. у
Бору праћене су другим елементима: селеном, племенитим и платинским
металима (сребро, злато, платина, паладијум). Чист б., његове легуре
(месинг, бронза и др.) или једињења, имају широку примену: у
електротехници, електроници, бојењу стакла, медицинској техници, у
изради лимова, цеви, грађевинске арматуре, машинских делова, споменика,
кованог новца, украса, судова, алата, пестицида и аналитичких реагенаса.
Производња б. у Бору дуги низ година била је највећа у Европи, а
1990. достигла је 151.400 т. Светска производња б. 2009. износила је
15,8 милиона т, од чега 33,6% у Чилеу, 8% у Перуу и 7,5% у САД. Око 10%
светске производње односи се на рециклирани б. Према процени из
2009. познате светске резерве б., према садашњем обиму годишње
експлоатације, довољне су за око 60 година. Производња руде б. у
Србији 2008. износила је 8,68 милиона т, док је у периоду 1990--2005.
просечна годишња производња руде износила 15,8 милиона т, а концентрата
б. око 0,32 милиона т. Производња електролитичког б. 2008.
износила је 34.000 т, а различитих производа од б. (шипки, профила,
цеви, лимова, трака и цеви) 60.376 т. Исте године у Србији је од
рециклираног металног отпада произведено 2.996 т б. и бакарних
производа (349,5 т бакарне ужади и жице). Генерално је присутан тренд
смањења средњег садржаја б. у рудама лежишта б. у Србији, али је
економски веома значајно искоришћење пратећих метала, првенствено злата
и сребра, као и метала платинске групе елемената, што омогућује
профитабилну експлоатацију руда с нижим садржајима б.
ИЗВОРИ: Статистички годишњак Србије за 2009. годину, Бг 2009; Статистички годишњак Републике Српске за 2009. годину, Бл 2009; Статистички годишњак Црне Горе за 2009. годину, Пг 2009; Commodity Statistics and Information, Copper, USGS 2010.
ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.
П. Пфенд; Р. Тошовић