БАДОВАЦ,

БАДОВАЦ, рудник олова и цинка у близини Приштине. У средњовековном српском рударству познат као Јањево, по којем су се називали и околни рудници олова и цинка. Подземна експлоатација лежишта почела је 1951. Рудници Б. и Кишница су веома близу, па су једно време третирани као суседни ревири са заједничком управом и инфраструктуром. Рударски радови извођени су на више хоризоната, експлоатација је извођена методама фронталног откопавања по успону, хоризонталног подсецања са засипавањем, ређе подетажним зарушавањем. Годишњи обим производње кретао се 40.000--60.000 т са просечним садржајем олова у руди 3--4,5%, цинка 2,5--3,5% и сребра око 50 г/т. До 1968. руда је прерађивана у флотацији рудника Трепча у Звечану, а затим у флотацији Б. (прерађивала и руде из рудника Ајвалија и Кишница, од 1976. и руду из Новог Брда). Геолошке процене су да рудник има перспективу са резервама руде у дубини и у правцу рудника Ајвалија.

ИЗВОР: С. Вујић (ур.), Минерално-сировински комплекс Србије и Црне Горе на размеђи два миленијума, Бг 2003.

В. Качунковић