БАДЊИ ДАН

БАДЊИ ДАН, дан уочи Божића, тј. празника Рођења Христовог, са којим чини јединствену обредну целину. Име је добио по бдењу уочи Божића који Срби нису дочекивали у кревету спавајући, него будни, очекујући почетак празничног јутрења и литургије. То је донело термин „Бадње вече", који је потом проширен на цео претходни дан па је тако настао термин Б. д. Бадње вече је служило да се боравиште уподоби витлејемској пећини у којој је Христос рођен. Због тога је у дом уношена слама и посипана по свим одељењима како би се дочарала пастирска колиба у пећини у којој је Христос рођен. То је било могуће када је под у кући био земљан, евентуално поплочан циглом и каменом. У савременим условима становања, у селима се у кућу уноси џак сламе и поставља под сто, а у варошима се свежањ сламе привезује за храстову гранчицу. Распоред дневног времена одредио је богослужбени типик који пре подне тражи служење царских часова. На крају царских часова певано је многољетство владару, а у манастирима игуману. Поподне се служи литургија која почиње вечерњем.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)