Прескочи до главног садржаја

БАДЊИ ДАН

БАДЊИ ДАН, дан уочи Божића, тј. празника Рођења Христовог, са којим чини јединствену обредну целину. Име је добио по бдењу уочи Божића који Срби нису дочекивали у кревету спавајући, него будни, очекујући почетак празничног јутрења и литургије. То је донело термин „Бадње вече", који је потом проширен на цео претходни дан па је тако настао термин Б. д. Бадње вече је служило да се боравиште уподоби витлејемској пећини у којој је Христос рођен. Због тога је у дом уношена слама и посипана по свим одељењима како би се дочарала пастирска колиба у пећини у којој је Христос рођен. То је било могуће када је под у кући био земљан, евентуално поплочан циглом и каменом. У савременим условима становања, у селима се у кућу уноси џак сламе и поставља под сто, а у варошима се свежањ сламе привезује за храстову гранчицу. Распоред дневног времена одредио је богослужбени типик који пре подне тражи служење царских часова. На крају царских часова певано је многољетство владару, а у манастирима игуману. Поподне се служи литургија која почиње вечерњем.

Радомир Милошевић

001_BADNJE-VECE.jpg001_BADNJE-VECE.jpg

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)