Прескочи до главног садржаја

БАДЕМЛИЋ, Риста Н.

БАДЕМЛИЋ, Риста Н., високи државни службеник, управник Београда (Београд, 15. VI 1839 -- Београд, 20. IX 1902). Ступио у државну службу 1859. као практикант у Управи вароши Београда. Напредовао од писара у истој Управи (1864--1865), те у Колубарском (1865--1868), Грочанском (1868), Посаво-тамнавском (1868--1870) и Тамнавском (1870--1874) срезу, до начелника Посавског (1874--1878), Параћинско-ћупријског и Лесковачког (1878--1880), Шабачког (1881--1882) и Нишког (1882--1886, 1888--1889) среза. Члан Главне контроле био је 1887, а Окружног статистичког одбора Министарства народне привреде 1889. када је пензионисан. Враћен је у службу 1895. као инспектор Полицијског одељења Министарства унутрашњих дела, а априла 1896. постављен за управника Управе вароши Београда (до 1900. када је поново пензионисан). Председник Централног статистичког одбора био је 1896--1897, а на дужност члана Државног савета постављен је 1898. Као управник Управе града Београда много је учинио за јавну сигурност, ред и мир. Престоничку полицију је уздигао на ранг модерне полицијске префектуре, а чиновницима подигао углед. Заслужан је за покретање часописа Полицијски гласник (1897). Важио је за строгог, тачног и правичног полицијског службеника. Привржен Двору, био је краљев посланик у Народној скупштини од 1894. до избора за инспектора Полицијског одељења 1895. Утемељивач је Друштва св. Саве и члан добротвор Првог друштва фонда послужитељског 1899. Припадао је Напредној странци. Одликован је Орденом белог орла и Таковским крстом.

ИЗВОРИ: АС, МУД--П, ф. 21 р. 254/1874; Кондуит-листа полицијских чиновника Ваљевског округа за 1873; Шематизам Србије, 1865--1902.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, „Из својих успомена. Белешке за просветну историју Београда", ГНЧ, 1895, XV; М. Матијевић, 1894--1896. Наши посланици -- слике и биографије г. г. посланика, Бг 1896; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића (1897--1903), II, Бг 1931.

М. Станић