БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО, село у општини Бечеј, које се налази на источној периферији Бачке плеистоцене терасе, где се она граничи с уском алувијалном равни Тисе. Кроз село пролази пут Нови Сад -- Сента. Године 1889. уз западну периферију насеља изграђена је железничка пруга, која од 1979. није у функцији. Бечеј је удаљен 11 км. Први помен села је из 1092. У време Турака било је насељено Србима, а у XVIII в. налазило се у саставу Потиске војне границе. Укидањем границе 1751. део Срба се иселио, а почело је интензивно насељавање Мађара. Већ почетком XIX в. они су чинили већину становништва. Број становника је до 1910. достигао 10.045, што га чини једним од највећих села у Војводини. Године 2002. имало је 7.318 становника, од којих 70,7% Мађара и 21,4% Срба. Аграрна занимања ангажовала су 60,2% активног становништва, а индустрија 17,4%. Стари део села је смештен уз границу терасе и има линеаран распоред улица. У њему је и главна улица, којом пролази друм, са свим јавним зградама и великим старим и раскошним приватним кућама. Касније грађени делови села имају решеткаст распоред улица, од чега одступају најновији делови.

С. Ћурчић

На локалитету Чик у атару села, током 60-их и 70-их година XX в. истраживане су античке и раносредњовековне некрополе, а констатовани су и трагови насеобина из праисторије, односно касног средњег века. Старија некропола од 16 гробова може се приписати Сарматима и определити у II в. Познија некропола је из ране фазе аварске превласти, и може се датовати од самог доласка Авара у Панонију 568. до око 670. Овом гробљу припада 121 сахрана. На аварској некрополи истиче се једна необична коњаничка сахрана и још неколико целина са занимљивим гробним прилозима. У старијим гробовима појављују се налази номадског карактера, а у нешто познијим целинама и луксузнији, увезени предмети. Појава пољопривредног оруђа у гробовима наговештава да се на некрополи сахрањивала седелачка аварска популација, о чему сведочи и сразмерно велик број откривених сахрана. Раноаварска некропола на Чику на тај начин показује како изворно номадска аварска популација по пристизању у Панонију брзо заснива трајна насеља.

И. Бугарски

ЛИТЕРАТУРА: J. Kovačević, „Les tombes 73 et 77 de la nécropole de Čik", Balcanoslavica, 1972, 1; Н. Царић, Општина Бечеј -- географска монографија, Н. Сад 1984; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007; И. Бугарски, Некрополе из доба антике и раног средњег века на локалитету Чик, Бг 2009.