БАЧКА ТОПОЛА

БАЧКА ТОПОЛА, град у северном делу Бачке, који се налази унутар простране Бачке лесне заравни, у долини мале реке Криваја, на путу магистралног значаја Београд–Суботица–Будимпешта и раскрсници четири локална пута. На источној периферији насеља је пруга Београд–Суботица, а око 4 км даље и аутопут истог правца. Нови Сад је удаљен 67 км, а Суботица 33 км. Центар је општине површине 596 км², у којој је у 23 насеља 2002. живело 38.245 становника. Постоје претпоставке да је Б. Т., као мало село, постојала још у угарско време. Поузданији подаци постоје из турског периода, када се 1543. помиње као Топола. Планско насељавање Мађара и Словака католика почело је 1750, што је довело до наглог пораста популације (1787. 3.166 становника, 1850. 7.072, а 1900. 12.014). У почетку је напредак града био базиран на великој пољопривредној производњи, али је до изражаја убрзо дошао и квалитет његовог географског положаја. Сем тога, град је окружен великим бројем малих села, од којих су многа раније била пустаре. Због тога су брзо успостављене трговачке и занатске делатности, а од средине XIX в. Б. Т. је и центар пространог среза, већег од територије савремене општине. Већ у првој половини XIX в. основани су мали мануфактурни погони: кудељара, ткачница, пивара, радионица за одмотавање свилених буба и ветрењаче. Посебан подстрек била је градња железничке пруге 1883, када су се за локалне производе отворила европска тржишта. Тада је изграђено неколико малих фабрика. Развој градске привреде био је бржи после II светског рата, када су проширени неки стари и подигнути нови индустријски погони. Највећи су циглана, фабрике монтажних елемената, металних производа, намештаја и штампарија. Године 2002. индустрија је ангажовала 31,8%, а пољопривреда 20,9% активног становништва. Исте године град је имао 16.171 житеља, од којих 59,3% Мађара и 29,1% Срба. Зачетак насеља је на уској алувијалној тераси у долини Криваје. Главна улица је дуж пута Нови Сад – Суботица, а остале су паралелне с њом, тако да је доминантна линеарна структура насеља. Оно је проширено по долинским странама и по површини лесне заравни. Центар је формиран дуж главне улице и улице којом води пут за Сенту. На ниском земљишту уз реку су парк и спортски терени.

ЛИТЕРАТУРА: К. Ђере и др., Општина Бачка Топола, Н. Сад 1985; С. Ћурчић, Насеља Бачке – географске карактеристике, Н. Сад 2007.

Слободан Ћурчић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)