БАЧКА ПАЛАНКА

БАЧКА ПАЛАНКА, град на југозападној периферији Бачке. Центар општине површине 578 км², у чијих је 14 насеља 2002. живело 60.966 становника. Највећи део агломерације је на малом фрагменту алувијалне терасе Дунава, северна периферија је на Бачкој плеистоценој тераси, а јужна на алувијалној равни. До града долазе путеви из правца Новог Сада, Врбаса и Сомбора. Преко Дунава је дуго постојао скелски прелаз, а 1974. изграђен је друмски мост до Илока. После осамостаљивања Хрватске на њему је успостављен друмски гранични прелаз. У историјским изворима први пут се помиње 1486. као Pest-Újlak, тј. као насеље наспрам Илочке тврђаве. У време Турака била је мало село које су важни путеви мимоилазили. Крај њега је изграђено земљано утврђење, „паланка", по којем је савремено насеље добило име. Бржи напредак почео је од XVIII в. успостављањем аустријске власти. Средином XVIII в. Б. П. је постала значајан занатски центар. Поједине радионице врло рано су прерасле у мануфактуре, а касније и у мале индустријске погоне. Циглана је почела с радом 1765, а после ње се отварају пилане, млинови и кудељаре. У западни део првобитно српског насеља од 1764. почиње константно досељавање Немаца. Крајем века они успостављају засебну општину, Нову или Немачку Паланку, док се стари део зове Стара или Српска Паланка. Године 1787. у граду је живело 4.094 становника, 3.417 у Српској и 677 у Немачкој Паланци. Након успостављања скелског прелаза преко Дунава, 1826. основана је Бродска агенција. Већ у другој половини XIX в. Немци су постали већинско становништво. Године 1892. до Б. П. изграђен је слепи крак железничке пруге Нови Сад -- Оџаци -- Сомбор. До почетка XX в. у граду је живело 13.178 становника, а 1910. 6.402 немачке и 4.104 српске националности. Између два светска рата радили су: електрична централа, девет кудељара, три циглане, предузеће за прераду дувана, фабрика за производњу кожне галантерије и три млина. Крајем II светског рата већина Немаца је исељена, а у оквиру послератне колонизације досељено је 3.609 лица, највећим делом из Босне. Град је настајао у етапама упоредо с масовним усељавањима Немаца. Нови делови града уређени су по тадашњим принципима планске градње, а по њима је касније регулисан и стари српски део. На тај начин формирано је насеље правоугаоне основе с решеткастим распоредом улица. Приликом градње нових, периферних делова града мање су поштовани ти принципи. Унутар старих блокова изграђене су нове стамбене и јавне зграде, а на тај начин уређен је и савремени центар.

Шездесетих година XX в. почињу интензивни процеси савремене урбанизације, проширење старих и градња неколико великих индустријских погона: фабрике конфекције, кожне галантерије, металне галантерије, пољопривредних машина, машина и алата, електроинсталационог материјала, неколико фабрика за прераду пољопривредних производа и др. Значајно је и дунавско пристаниште, транспортно и грађевинско предузеће, већи број трговинских, а у околини и два велика агроиндустријска предузећа. Упоредо долази и до наглог пораста броја становника. Године 2002. Б. П. имала је 29.449 становника, од којих 81% Срба. Индустрија је ангажовала 38,9% активног становништва, трговина 15,2%, а пољопривреда 7,6%. Око града се формирала и пространа приградска зона, у којој је неколико села еволуирало у приградска насеља.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Општина Бачка Паланка -- географска монографија, Н. Сад 1997; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић