БАБУНИ

БАБУНИ, у средњовековној Србији синоним за босанске богумиле. Св. Сава у Крмчији богумиле назива б. иако то, вероватно, нису идентичне, него сличне секте. На њихово постојање упућује и топоним Бабун (код Мостара и Велеса). Њихов упад 1329. из Босне на подручје дабарске епархије сузбио је млади краљ Душан. Душанов законик (чл. 85) забрањује „бабунску реч", тј. бабунску пропаганду и прозелитизам, кажњавајући властелина са 100, а себра са 12 перпера и батинама. Како овај члан не припада одељку који уређује односе у Српској цркви и како је у питању блага казна, претпоставља се да није реч о јереси него о празноверицама и мађијама. Синодик из XIV в. их осуђује. Д. Драгојловић их сматра изданком античког орфизма.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари срски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: А. Соловјев, „Сведочанствo православних извора о богумилству на Балкану", ГИДБиХ, 1953, 5; Д. Драгојловић, Богомилство на Балкану и у малој Азији, I--I–II, Бг 1974, 1982.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)