БАБУНА,

БАБУНА, пећинска црква на стрмим литицама планине Бабуна изнад истоименог села јужно од Велеса. Потиче из XIV в. По предању задужбина је цара Душана или Краљевића Марка (позната и под називом Маркова црква). Постоји више пећина које су биле келије средњовековних монаха пустиножитеља, од којих су неке биле живописане, а само је највиша и највећа адаптирана у храм са три отвора. Претпоставља се да је у формирању храма материјалног удела имао и војвода Бранко Младеновић, родоначелник династије Бранковића. О самом храму у српским изворима нема никаквих података, а нису сачувани ни богослужбени предмети, књиге или иконе. Храм је био у добром стању све до средине XX в. када су га „ловци на закопано благо" средњовековних владара и властеле разрушили и прекопали. Сачуван је зид на улазу (висине 0,5 м) и зид у ниши олтарске апсиде. На њему се још види остатак живописа у доњој зони који приказује стојеће фигуре светаца, вероватно композиције Вход архијереја на литургији или Поклоњење Агнецу.

ЛИТЕРАТУРА: В. С. Радовановић, Тиквеш и Рајец, анропогеографска испитивања, Бг 1924; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950.

Р. Милошевић