БАБИНЕ

БАБИНЕ, период после порођаја. То је време од 40 дана када су, према народном веровању, мајка и дете изложени свим злим утицајима средине и када би требало предузимати посебне мере заштите. У народној традицији то је и свето време које означава дане магијско-култне нечистоће. У Старом завету се наводи да је породиља која је на свет донела мушко дете 40 дана магијски нечиста, па јој се бранило да иде у цркву. Страх од породиљине нечистоће повезан је с њеном крвљу, па је жена обавезивана да 40 дана буде искључиво у најужем окружењу. У периоду лохијалности, у којем долази до природног чишћења и обнављања слузокоже материце, породиља је сматрана ритуално нечистом и избегавала је сваки додир с људима и објектима. У прошлости је био обичај да породиља четрдесети дан по порађају, након ритуалног купања, у свечаној одећи и у пратњи бабице, са бебом иде у цркву да вади голему молитву. Након црк-веног обреда и молитве, мајка би запалила дететову крштену свећу и по том чину постала ритуално чиста. Б. су и врста свечане посете породиљи и детету, када долазе углавном жене из фамилије. Уобичајено је да се у б. носе дарови мајци и детету --– мајци се дарује хаљина или нешто за личну употребу, а детету новац, накит или оделце. Носи се и корпа с храном, у којој су обавезно печена кокошка (ако је дете женско) или петао (ако је мушко), колач (данас торта), црни лук и со, који се према веровању дају мајци да би имала више млека.

ЛИТЕРАТУРА: С. Зечевић, „Веровања и обичаји о рођењу", ГЕМ, 1978, 42; Д. Бандић, Табу у традиционалној култури Срба, Бг 1980; Т. Ђорђевић, Деца у веровањима и обичајима нашег народа, Бг--–Ниш 1990; Ж. Требјешанин, Представе о детету у српској култури, Бг 1991; Б. Јовановић, Магија српских обреда, Ниш 2001.

В.есна Марјановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)