БАБИНА ЛУКА,

БАБИНА ЛУКА, село на побрђу и долини реке Рабас, притоке Колубаре, северно од пута Ваљево--Лајковац. Са општинским средиштем Ваљевом повезано је локалним путем. Налази се на 190--330 м н.в., дисперзивног је типа и чине га шест заселака. Сматра се старим селом, са траговима насеља из IX--XI в. Писани извори га помињу 1738. и 1828. када је имало 56 домова. Становништво се досељавало од друге половине XVII до краја XIX в. из Азбуковице, околине Ужица, Старог Влаха, Полимља и Босне. Године 1953. имало је 1.284, а 2002. 772 становника, од којих 95,6% Срба. У селу се налазе нова православна црква, четвороразредна основна школа, земљорадничка задруга и месна канцеларија. Већина активног становништва (90,6%) бави се пољопривредом као основном делатношћу. У овом селу је пронађена касноантичка вила, правоугаоне основе, са више просторија организованих око централне одаје (триклинијума) која се завршава апсидом. Подигнута је почетком IV в., а напуштена око 340. Сличне виле (vilae rusticae) на нашем простору откривене су у Поскурицама код Крагујевца и Кривељу код Бора. У Панонији су многобројни објекти ове форме и у мађарској литератури названи су вилама типа Будакалаш према истраженом комплексу у истоименом епонимном месту.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Јеж, „Резултати ископавања касноантичке грађевине у Бабиној Луци", ГМАВ, 1992, 26--27; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

С. Ђ. Стаменковић; А. Јовановић