БАБИЋ, Спасоје,

БАБИЋ, Спасоје, трговац, устанички вођа (Бањалука, ? -- ?, после 1925). Бавио се трговином и политиком. Оптужен за велеиздају, пола године је одлежао у сарајевској тамници. Почетком устанка 1875. пребегао је у Славонију. Био је члан Револуционарног одбора у Новој Градишци и учесник Јамничке скупштине (1875). У име Народног одбора отишао је у Србију носећи Проглас о уједињењу Босне и Србије, 28. VI 1876, који су потписале четовође у северној Босни. После аустроугарске окупације БиХ наставио се бавити трговином и национално-политичким радом. Присуствовао муслиманским антиокупационим скуповима 1880. Значајну пажњу поклањао је културно-просветном раду, те допринео обнављању Српске читаонице у Бањалуци, основане 1868. у склопу Богословије Васе Пелагића. Потписао је и упутио (29. V 1883) Диплому цивилном адлатусу Федору Николићу, којом су бањалучки Срби захтевали свог епископа. За председника Српскоправославног црквено-школског одбора изабран је 1885. Био је заменик градоначелника Бањалуке. Касније се бавио експлоатацијом и индустријском прерадом дрвета. Основао је (1912) фирму „Пилана Бабић д. д." у Бочцу. Био је члан дирекције (1912--1913) и председник (од 1919) Управног одбора Српског кредитног завода у Бањалуци. Као учесник устанка 1875--1878. и ратни друг Петра Мркоњића, одликован је Карађорђевом звездом. Као припадник Радикалне странке објављивао је чланке у њеној штампи.

ЛИТЕРАТУРА: Бања Лука у новијој историји, Сар. 1978; Ђ. Микић, Бања Лука на Крајини хвала, Бл 1995; В. Чубриловић, Босански устанак 1875--1878, Бг 1996; М. Екмечић, Устанак у Босни 1875--1878, Бг 1996; Т. Краљачић, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882--1903), Бл -- Срп. Сар. 2001; Г. Јовић-Кривокапић, Оклоп без витеза, Бг 2002.

Ђ. Микић