БАБИЋ, Душан,

БАБИЋ, Душан, архитекта (Бањалука, 1894/1896 -- Београд, око 1948). По дипломирању на Високој техничкој школи у Бечу 1923, запослио се у Грађевинском одељењу града Сарајева. У Београд се доселио 1928. и запослио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина. Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца (ГАМП) у Београду. Самостално реализовао више стамбених објеката у Београду, међу којима су најзначајније две модерне виле на Сењаку (виле породица Протић и Рајх, обе из 1930--1931). Архитектура ових вила је у београдску модерну увела доминантну хоризонталност композиције, коју је Б. постигао самосвојном геометријом тераса и стреха и израженом профилацијом у обради фасада. Његов ауторски рукопис карактеришу кубична форма, геометризам и текстура фасада, као на стамбеној згради „Лектрес", представљеној на Првој изложби југословенске модерне архитектуре (1931), и кућама Јелене Плеван (1933) и Драгутина Смејкала (1934), значајним примерима модерне архитектуре Београда. Б. је и аутор православне цркве у Добоју (1937), чији је пројект, у којем слободно и експресивно варирају традиционалне форме и мотиви српског сакралног градитељства, излаган на Првом салону архитектуре у Београду (1929) и на изложби ГАМП у Прагу (1930). Излагао као гост на 1. самосталној изложби Уметничке групе „Облик" (1930).

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, „Наши неимари: Душан Бабић", Изградња, 1981, 2; Lj. Blagojević, Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919--1941, Cambridge 2003.

Љ. Благојевић