БАБИЋ, Благоје С.,

БАБИЋ, Благоје С., економиста, универзитетски професор (Селишта код Билеће, Херцеговина, 9. X 1937). Дипломирао (1961) и магистрирао (1965) на Правном факултету у Београду, а докторирао (1978) на Економском факултету у Сарајеву. Усавршавао се у Торину (Високе европске студије, 1961/62), Риму (Теорије и политика привредног развоја, 1964) и Паризу (Спољно финансирање привредног развоја, 1968). Био запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду од 1962: управник Центра за светску привреду, заменик директора Института, оснивач Центра за европско законодавство и Семинара за међународне студије. Покренуо часописе Преглед светске привреде и Европско законодавство. Предавао на универзитетима у Мостару, Сарајеву, Београду, Крагујевцу и Новом Саду. С позиција еволутивне политичке економије упоредно анализира развој Европе и Азије. Његове области интересовања су: eкономика Азије, међународне финансије, финансијско законодавство Европске уније, словенски свет и Балкан. Главне изворне поставке: 1. Политичка економија застоја: источњачко друштво, засновано на производњи употребне вредности, запало је у застој: а) устројство за земљорадну цивилизацију задржавало је преиндустријску технологију, б) страна власт је спутавала индустријску технологију; 2. Европски тип развоја: претварање вишка производа у капитал и индустријска технологија економски су препородили свет; 3. Јапан је први у Азији асимиловао европску врсту развоја: био је социјално припремљен и није постао колонија; 4. Балканска парадигма: неутралност и синтеза солидарности и тржишта; 5. Словенски пут: демократија, солидарност и тржиште. Паневропски modus vivendi између словенског света и западне Европе обезбедио би мир и напредак целог континента.

ДЕЛА: Страни приватни капитал у неразвијеним земљама -- Нека искуства азијских земаља, Бг 1982; Прелаз у транзицији, Бг 1996; Финансијски и монетарни односи Југославије с европским окружењем, Бг 2000; Економија Азије, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Марковић, „Прелаз у транзицији", МПр, 1996, 4.

Ч. Оцић