БАБИЋ, Анто
БАБИЋ, Анто, историчар (Граховик код Травника, 3. I 1899 -- Сарајево, 12. I 1974). Завршио историју на Филозофском факултету у Загребу (1923). Радио као гимназијски професор у Сарајеву где га је затекао рат, у којем је био члан АВНОЈ-а и предсједништва ЗАВНОБИХ-а, а по ослобођењу први министар просвјете у републичкој Влади и потпредсједник Президијума Скупштине БиХ. Предавао на сарајевској Вишој педагошкој школи (1946--1948), био предсједник комитета за високе школе и научне установе (1948--1950), а 1950. изабран за редовног професора и првог декана ФФ-а у Сарајеву. Оснивач Катедре за историју, на којој је до пензионисања (1970) предавао историју средњег вијека. Први предсједник Историјског друштва БиХ (1947--1954), чији је Годишњак покренуо и уређивао (1949--1957). Оснивач Научног друштва БиХ (1951), из којег се развила АНУБИХ. Члан САНУ од 1965. Бавио се медиевалистиком и проучавао средњовјековну прошлост босанске државе. Његови први радови су покретали дотад занемариване теме (село и владарска канцеларија), а они познији отварали комплекснија питања о држави, њеном постанку, структури, карактеру и односима вазалитета, као и о црквеним и културним приликама, те дипломатској служби у Босни. Зналачки изабрани, методолошки и научно постављени, били су лишени свих националних оптерећења каквима је често обиловала дотадашња историографија о Босни. Остајући углавном на научним позицијама Фрање Рачког о дуалистичком јеретичком карактеру босанске цркве, клонио се иновација у интерпретацији коришћених извора, на чему му је понекад било и замјерано. Из његове заоставштине постхумно су објављени фрагменти припремани за синтезу историје средњовјековне Босне (Прилози за историју Босне и Херцеговине, II, Сар. 1987).
ДЕЛА: Историја народа Југославије, I, Сар. 1946; Босански херетици, Сар. 1963; Из историје средњовјековне Босне, Сар. 1972.
ЛИТЕРАТУРА: Е. Реџић, Анто Бабић -- човјек и дјело (1899--1974), Сар. 2001; Ђ. Тошић, „Професор Анто Бабић, доајен босанско-херцеговачке медиевалистике", у: 125 година високог образовања у БиХ, II/2, Пале 2008.
Ђ. Тошић