БАБЕ,

БАБЕ, лежиште олова и цинка, названо по истоименом селу на обронцима Космаја. У римском периоду на Космају је откопавано и топљењo сребрoносно олово. Археолошким истраживањима утврђене су активности на 138 локација са знaчајним количинама троске (остатак после топљења руде -- шљака, згура). Известан број депонија троске, нарочито на ушћу потока Прутен и Змињак, потиче из периода средњовековног српског рударства. У периоду 1872--1889. Аустријанци су прерадили око 270.000 т троске са садржајем олова 4--5% и високим садржајем сребра, у топионици коју су у ту сврху изградили. Активни су били на подручју Б. и почетком XX в. и у току I светског рата. Шездесетих година XX в. комбинат „Трепча" прерадио је значајне количине троске. Геолошким истраживањима утврђене су рудне резерве на дубинама већим од 500 м, али рудник није отворен због ниских цена метала у време кад су рађене анализе и високих експлоатационих трошкова због тешких услова за експлоатацију.

ЛИТЕРАТУРА: В. Симић, Историјски развој нашег рударства, Бг 1951; С. Вујић, Б. Јовановић, Ч. Јордовић, Рударство на тлу централног Балкана: Осам хиљада година историје, Бг 2003; П. Јовановић, Рударство на тлу Србије, I, Бг 2007.

В. Качунковић