БАБАЦ, Марко,

БАБАЦ, Марко, монтажер, филмски редитељ, универзитетски професор (Земун, 9. III 1935). Завршио медицину у Београду (1962). Као један од оснивача Кино-клуба „Београд", од 1951. активно се бави аматерским филмом. Обављајући све фазе рада, од сценарија до монтаже, успешно реализовао више филмова, за које је добио многобројна признања и награде (Печат, 1955; Кавез, 1957; Дрвени коњић, 1957; Либера, 1961). Као монтажер сарађује и са другим члановима Клуба. Проглашен за Мајстора аматерског филма Југославије (1962). Као професионални редитељ остварио већи број кратких играних, документарних и ТВ филмова, а у својству монтажера реализовао преко 100 краткометражних филмова. Један је од редитеља у два играна омнибус филма: Капи, воде, ратници (друга прича Мали сквер, 1962), који се бави ратном тематиком у строго интимистичком кључу и који је награђен на фестивалу у Пули, и Град (друга прича Срце, 1963), који изазовно третира савремене урбане теме, али је одлуком суда у Сарајеву забрањен за приказивање (све до 1991. када је одлука поништена). Самостално режирао дугометражни играни филм Ко пуца, отвориће му се (1965), посвећен младим људима на стрампутици живота. Без обзира на крајње домете, ови филмови су утирали стазу ка новом, продорнијем и провокативнијем схватању филма и његове друштвене функције, што се ускоро и остварило кроз експанзију „Новог југословенског филма". Б. пуних пет деценија успешно повезује теорију и праксу и даје подстрека најпре развијању филмске културе и популарисању филма као уметности (на многим семинарима и курсевима), а затим дугогодишњем разматрању естетичких проблема визуелне природе филмског медијума и стваралачке природе филмске монтаже (као врсни професор и педагог на многим уметничким академијама). Под нескривеним утицајима „совјетске школе монтаже" (Ејзенштен, Пудовкин, Вертов) и радова америчког професора српског порекла Славка Воркапића, Б. систематски развија предавачке циклусе посвећене овим темама и сукцесивно утиче на отварање катедара за филмску и ТВ монтажу: на Академији за филм, позориште, радио и ТВ у Београду (1971), затим на одговарајућим академијама у Љубљани, Сарајеву, Новом Саду и Бањалуци. Током дуге и плодне каријере објавио низ публикација, приручника и уџбеника: Приручник за киноаматере (Бг 1957), Како се монтира филм (Бг 1967), Филм у вашим рукама (Бг 1972), Техника филмске монтаже (Бг 1976), Језик монтаже покретних слика (Н. Сад 2000), Ново лице телевизије и филма (Н. Сад 2004), Снолики филм (Бг 2004), Бошко Токин, први српски естетичар, публициста и критичар филма (Н. Сад 2009). Већина ових књига доживела је вишеструка издања, као што је и циклус ТВ емисија Визуелна природа филма (1997/98), више пута репризиран. Добитник је награде за животно дело 55. београдског фестивала документарног и краткометражног филма (2008).

ЛИТЕРАТУРА: В. Лазаревић (ур.), Моја слика о филму као сну, Бг 2008.

Н. Стојановић