АВРАМОВИЋ, Михаило

АВРАМОВИЋ, Михаило, теоретичар и практичар задругарства, публициста (Сме-дерево, 17. XI 1864 – Београд, 16. IV 1945). По завршетку гимназије, Трговачке и Велике школе у Београду, земљорадничко за-другарство изучавао у Немачкој и Италији. Истакао се као поборник организовања земљорадничких задруга Рајфајзеновог типа у Србији. Прву земљорадничку задругу основао 1894. у селу Враново код Смедерева, а често је писао о проблемима у задругарству (Шта је земљорадничка задруга?, Ср. Карловци 1897; Држава и задругарство, Бг 1910; Наше сељачко газдинство, Бг 1924; Социјалне функције задругарства, Бг 1938). Био је управник Савеза земљорадничких задруга у Србији (1895–1927). Учествовао у оснивању Међународног задружног савеза у Лондону 1895. и био члан његовог централног одбора. Утицао на ширење задругарства у Бугарској и Грчкој. Према његовом нацрту, Народна скупштина је 1898. усвојила Закон о земљорадничким задругама, којим је омогућен лакши и бржи поступак оснивања задруга. Покренуо је и уређивао стручни лист Земљорадничка задруга (1895−1941) и био један од оснивача Савеза земљорадника (1920). Од 1928. углавном се бавио публицистиком, показујући интересовање за задружно организовање градског становништва.

ДЕЛА: Учитељ и земљорадничке задруге, Бг 1897; Тридесет година задружног рада, Бг 1924; Чиновник као задругар, Бг 1933; Шта се дешава у свету на задружном пољу, Бг 1934; Истина о Смедеревском задружном покрету, Бг 1934; Привредник и задругар, Бг 1937.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јовановић, Аграрна политика, Бг 1930; М. Комадинић, Скице и огледи за једну историју задругарства у Србији, Бг 1934; Н. Вучо, Привредна историја Србије до Првог светског рата, Бг 1955; М. Вучковић, Историја задружног покрета у Југославији, Бг 1966.

Н. Л. Гаћеша; М. Јагодић